Душан Пурић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 7:
| место рођења = [[Ивањица]]
| датум смрти = [[22. септембар]] [[1914]]
| место смрти = [[Мачков
| земља службе = [[Краљевина Србија]]
| године службе =
Ред 20:
}}
'''Душан Пурић''' ([[Ивањица]], [[1873]]— [[Мачков
== Биографија ==
Рођен у [[1873]]. године у Ивањици у трговачкој породици. Основну школу је завршио у родном месту, а затим је похађао Гимназију у Београду. Након завршеног шестог разреда Гимназије, уписао је Војну академију, коју је у 24. класи завршио 1894. године са врло добрим успехом и произведен је у чин артиљеријског потпоручника. Три године је проводи у трупи, а затим је 1899. године завршио Вишу војну академију, такође са врло добрим успехом. Постављен је за команданта пољске батерије у Ћуприји, а после годину дана изабран за приправника генералштабне струке, и унапређен у генерал-штабног капетана, због чега је отишао на усавршавање у Француску. По повратку из Француске постављен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву. Био је командант 17. комбинованог и 6. пешадијског пука
Први Балкански рат 1912. године затекао је Душана Пурића на генералштабним пословима Дринске дивизије првог позива, када је 4. пук „Стеван Немања“освајањем Зебрњака, у октобру месецу крунисао победу у Кумановској бици. Током Другог Балканског рата 1913. године Пурић је по својој молби постављен за команданта 2. пешадијског пука „Књаз Милош“ познатијег као „Гвоздени пук“. У Брегалничкој бици у чину потпуковника показао је велику храброст и способност војника и старешине. Када је почео Први светски рат 1914. године Пурић командује 4. пуком „Стеван Немања“ у саставу Ужичке војске која је у садејству са Црногорско- Санџачком војском извршила продор преко Дрине на правцу Вишеград- Романија- Сарајево и угрозила део Поћорекове војске.
Средином септембра 1914. године Пурић са својим пуком „Стеван Немања“ је на шарганским положајима у одбрани правца који од [[Вишеград]]а води преко Мокре Горе ка Ужицу. Када су главне снаге Аустроугарске извршиле офанзиву са форсирањем реке Дрине ка Љубовији, Ковиљачи, Лозници и Ваљеву, када су се заоштриле борбе према Гучеву и Мачковом камену, командант Пурић добија наређење Врховне команде да стигне до Мачковог камена , нападне непријатеља и спречи његово продирање у дубину Србије. Четврти пук Дринске дивизије који је тада ушао у састав Дунавске дивизије, наређење је „беспрекорно извршио“ записано је у српској историографији. После напорног марша и попуне пука у Ваљеву, Душан Пурић стиже у најтежим тренуцима у непосредну близину Мачковог
{{цитат|Војници, ми смо овде дошли да гинемо за Отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном!. У јуриш! За слободу и Отаџбину!|Душан Пурић, Мачков
Битку је преживело само 1.000 војника и старешина. Душан Пурић је погинуо међу првима у најжешћем судару [[борба прса у прса|прса у прса]]. Постхумно је унапређен у чин [[пуковник]]а, због успешног командовања и показаној храбрости у одбрани отаџбине.
| |||