Мигел Анхел Астуријас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 23:
Студирао је на [[Сорбона|Сорбони]], у [[Париз]]у, старе религије америчког континента. Под утицајем тих студија, као и сопствених истраживања [[Попол Вух]]a ({{јез-ес|Popol Vuh}}), свете књига Маја Киче, [[1930]]. године написао је [[Гватемалске легенде]] ({{јез-ес|Leyendas de Guatemala}}), дело које реконструише живот и културу [[Маје|Маја]].
 
Рођен је у доба диктатуре [[Естрада Кабрера|Естраде Кабрере]] ({{јез-ес|Estrada Cabrera}}), у чије време у Гватемалу долази компанија [[Јунајтед фрут компани]] ({{јез-енгл|United Fruit Company}}). Био је сведок прогона, чак и у сопственој породици, што је оставило дубок и неизбрисив траг који се огледа од самог почетка његове књижевне каријере у аверзији према апсолутној моћи. У току свог првог боравка у [[Париз]]у, почиње да пише роман [[Господин председник]] ({{јез-енгл|El señor presidente}}) на основу једне кратке приче под насловом '''Политички просјаци''' ({{јез-ес|Los mendigos políticos}}) коју никад није објавио и која је била директна алузија на то доба диктатуре.
 
Када се вратио у Гватемалу, друга диктатура, диктатура [[Хорхе Убико|Хорхеа Убика]] ({{јез-ес|Jorge Ubico}}) утиче на Астуријасово књижевно дело које је једно време искључиво лирске природе. Из тог периода су '''Емуло Липолидон''' {{јез-ес|Emulo Lipolidón}}; 1935), '''Сонети''' ({{јез-ес|Sonetos}}; 1937), и други.
Ред 31:
Одлази у [[Буенос Ајрес]] где започиње дипломатску каријеру. Године [[1951]]. објављује [[Јак ветар]] ({{јез-ес|Viento fuerte}}), први роман у '''Трилогији банана''' ({{јез-ес|trilogía bananera}}), романима у којима обрађује беспоштедну експлоатацију Индијанаца и гватемалских природних богатстава компаније Јунајтид Фрутс. Следеће године објављује роман [[Људи од кукуруза]] ({{јез-ес|Hombres de maíz}}) (1952.). Други део трилогије, [[Зелени папа]], објављен је [[1954]]. године. Године 1960. објављује и трећи део ове трилогије, [[Очи покојника]] ({{јез-ес|Los ojos de los enterrados}}).
 
Доласком на власт пуковника '''Хакоба Арбенса''' ({{јез-ес|Jacobo Arbenz}}) долази до политичке промене у Гватемали. Пуковник национализује земљу која је припадала северноамеричкој компанији Јунајтид Фрутс. Међутим, Арбенс ће убрзо бити збачен с власти о чему ће Астуријас писати у '''Викенду у Гватемали''' ({{јез-ес|Week-end en Guatemala}}; [[1956]].).
 
Следе године изгнанства од којих неке проводи у Буенос Ајресу радећи као новинар. После рехабилитације 1960. године, радио је у различитим земљама као амбасадор.
 
== Дела ==
 
Вреди напоменути нека од најважнијих дела Мигела Анхела Астуријаса:
 
* [[Гватемалске легенде]] ({{јез-ес|Leyendas de Guatemala}}, 1930.)
* [[Господин председник]] ({{јез-ес|El señor Presidente}}, 1946.)
* [[Људи од кукуруза]] ({{јез-ес|Hombres de maíz}}, 1949.)
* [[Јак ветар]] ({{јез-ес|Viento fuerte}}, 1950.)
* [[Зелени папа]] ({{јез-ес|El Papa verde}}, 1954.)
* [[Викенд у Гватемали]] ({{јез-ес|Week-end en Guatemala}}, 1956.)
* [[Очи покојника]] ({{јез-ес|Los ojos de los enterrados}}, 1960.)
* [[Нечија мулаткиња]] {{јез-ес|Mulata de tal}}, 1963.)
* [[Приче и легенде]] ({{јез-ес|Cuentos y leyendas}}, 1965.)
* [[Огледало Лиде Сал]] ({{јез-ес|El espejo de Lida Sal}}, 1967.)
* [[Америка, бајка над бајкама]] ({{јез-ес|América, fábula de fábulas}}, 1972.)
 
== Спољашње везе ==
==Литература==
* [http://kirjasto.sci.fi/asturias.htm Мигел Анхел Астуријас: Биографија и дело]
 
== Спољашње везе ==