Партитура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато lt:Partitūra |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
Упоредни музички преглед свих деоница једног музичког ансамбла, односно, начин да се у нотацији оне представе у једновременом току. Деонице се исписују на нотним (линијским) системима једна испод друге, у чему је кроз праксу устаљен уобичајени поредак (најчешће према висини, распону и регистру инструмента у оквиру групе) и групација (види слику).
Овај редослед, устаљен у класичној музици, јесте следећи:
* '''[[Дрвени дувачки инструменти]]''', и то редом [[флаута|пиколо флауте]], [[флаута|флауте]] (мада некада и обрнутим редом), [[обоа|обое]], [[енглески рог|енглески рогови]], [[кларинет|кларинети]], [[бас кларинет|бас кларинети]], [[фагот|фаготи]] и [[контрафагот|контрафаготи]]. Ако у оркестру учествује и [[саксофон]], он се пише између [[бас кларинет|бас кларинета]] и [[фагота]].
* '''[[Лимени дувачки инструменти]]''', односно, [[хорна|хорне]], [[труба|трубе]], [[тромбон|тромбони]] и [[туба|тубе]].
* '''[[Удараљке]]''', и то најпре [[тимпани]], а затим и остали ударачки инструменти.
* '''Остали инструменти''' међу којима је увек прва [[харфа]], а затим и други који немају одређен редослед, али ако је [[клавир]] (одн. [[клавир|пијанино]]) део оркестра, он иде након [[харфа|харфе]], а пре осталих, који могу бити, на пример, [[звона]], [[ксилофон]], [[челеста]], [[гитара]] и други.
* '''Вокалне деонице''' ако постоје, пишу се на овом месту, и то најпре солистичке (ако их има), а затим хорске.
* '''Соло инструменти''', у делима као што је ''Концерт за виолину и оркестар'', ''Концерт за флауту, харфу и оркестар'' итд., ти солистички инструменти следе на овом месту. Ако их је више, ређају се као у целокупној партитури.
* '''[[Гудачки инструменти]]''', којих је и највише, налазе се редоследом I [[виолина|виолине]], затим II [[виолина|виолине]], [[виола|виоле]], [[виолончело|виолончела]] и [[контрабас|контрабаси]].
Ако се инструменти (нпр. прве виолине) деле у више група, онда се, ради прегледности, могу писати у више од једне нотне линије, али то најчешће није случај у целој партитури, већ само у појединим деловима. Тај случај се при дељењу означава са ''-{div.}-'' (скраћено од италијанског -{divisi}-), а када се враћају у исту мелодију, обележава се или са ''-{unis.}-'' (најчешће код гудача), а за мање бројне инструменте се мелодија обележава са ''а 2'', ''а 3'' ... (што означава да је свирају оба, односно сва три инструмента). Ако само један инструмент групе свира мелодију, мелодија се обележава са ''-{solo}-''. Ређи случај, који се јавља код савременијих композитора, је дељење мелодијске деонице према пултовима гудача, тако да се код [[Игор Стравински|Стравинског]] у балету „''[[Посвећење пролећа (балет)|Посвећење пролећа]]''“ може срести да деоницу свирају 5., 6., 7. и 8. пулт првих [[виолина]] (четири пара, односно осам свирача). Овим композитор жели постићи просторни доживљај звука, јер се ови пултови најчешће налазе с крајње леве стране публике. Такође, може се срести, такође код гудача, да композитор тражи да само половина одређених инструмената свира у том тренутку (нпр. половина [[виолина]]). Ово се обележава са ''la metà'' (ит. ''половина'').
Ред 16:
* све се деонице пишу, чак и ако поједини инструменти и не свирају у датом тренутку. Овај начин је могућ у случајевима да су у питању мањи састави, односно мањи оркестри. Такође је чест у партитурама намењеним диригенту, због веће прегледности.
* пишу се само деонице инструмената (или гласова) који у том тренутку свирају (певају). У овом се случају препоручује да се на почетку композиције, или ако се она састоји из више делова, на почетку сваког дела (став, чин,...) напишу сви инструменти и гласови који учествују у том сегменту (нпр. види слику почетка партитуре из [[опера|опере]] „''[[Тигар (опера)|Тигар]]''“).
'''Примери партитура'''
<gallery>
Линија 26 ⟶ 25:
----
'''Напомена'''<br />▼
▲'''Напомена'''<br>
Већина података везана за групе инструмената, као и за појединачне инструменте потиче из:
* '''Увод у оркестрацију''' - проф. Александар Обрадовић - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.
* '''Мали речник музичких инструмената''' - Дејан Деспић - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.
== Спољашње везе ==
|