Манастир Ђурђеви ступови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
{{УНЕСКО кутијица
| WHS = [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]
| Image = [[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi02.JPG|250п|Стари Рас]]
| imagecapiton= Ђурђеви ступови
| State Party = {{СРБ}}
Ред 15:
}}
 
[[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi.JPG|мини|десно|300п|Ђурђеви ступови - поглед са стазе којом се долази до манастира]]
[[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi-Maketa03.JPG|мини|десно|200п|Макета манастира у манастирском музеју]]
[[СликаДатотека:Tabla na zidu - Ulaz u manastir Stupove.JPG|мини|десно|200п|Плоча на улазу која обавештава да је манастир под заштитом државе]]
 
'''Ђурђеви ступови''' су [[манастир]] [[СПЦ]], посвећен [[свети Ђорђе|светом Ђорђу]] који се налази на брду изнад [[Нови Пазар|Новог Пазара]], у [[Стари Рас|Старом Расу]]. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.<ref name="Ступови">[http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm -{www.djurdjevistupovi.org}-]</ref> Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена [[1171]]. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око [[1175]]. године<ref name="Ступови"/>. Манастир је уврштен у [[Светска културна баштина|светску културну баштину]] и под заштиом је [[УНЕСКО|УНЕСКО-а]]<ref name="Ступови"/>. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен<ref name="Ступови"/>. У манастиру живи 4 монаха и 2 искушеника.
 
Линија 35 ⟶ 34:
 
== Архитектура ==
[[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi-Grobnica01.jpg|мини|десно|200п|Фреска у манастирској капели]]
[[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi03.JPG|мини|десно|200п|Манастирски конак]]
[[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi-Muzej06.JPG|мини|десно|200п|Унутрашњост музеја - експонати]]
Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, [[Византија|византијске]] [[архитектура|архитектуре]] на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом [[Рашка школа]], као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне [[Сбија|Србије]]<ref name="Ступови"/>.
 
Линија 54 ⟶ 53:
 
== Обнова ==
[[СликаДатотека:Djurdjevi stupovi 016.jpg|мини|десно|200п|Манастир у процесу обнове]]
Обнова манастира траје преко 45 година. Манастир је обнављан у две фазе<ref name="Ступови"/>:
# од 1960. до 1999. године и
# од 1999. године до данас
 
Године 1960. Народни музеј у Београду је започео систематска истраживања ђурђевих Ступова, а 1960, 1961. и 1962. године већи део манастирског комплекса је рашчишћен и откривени су остаци манастирских грађевина.
Линија 68 ⟶ 67:
Потпуна обнова манастира почела је на пролеће [[2001]]. године са благословом Његовог Преосвештенства Владике рашко-призренског и косовско-метохијског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Пројекат комплетне обнове манастира још увек је, међутим, далеко од завршетка. Тренутно се прикупљају средства и ради пројекат комплетне обнове цркве и кула/ступова [[Свети Ђорђе|Светог Ђорђа]].
 
== Спољашње везе ==
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Đurđevi stupovi}}
* [http://www.stupovi.rs/ Званични сајт] {{ср}}
* [http://blago.serbianunity.net/Archives/Pillars_of_StGeorge/index_s.html Виртуална шетња]
* [http://www.kosovo.net/stupovi.html Ступови на сајту епархије рашко-призренске]
* [http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/934/tekst/nicifor-iguman-djurdjevih-stupova/ Нићифор, игуман Ђурђевих ступова („Православље“, бр. 934, 15. фебруар 2006.)]
 
== Референце ==
Линија 81 ⟶ 80:
 
{{Непокретна културна добра}}
{{Координате|43_09_56_N_20_29_48_E_|43° 09‘ СГШ. 20° 29‘ ИГД.}}
 
[[Категорија:Задужбине Немањића|Ђ]]
Ред 87:
[[Категорија:Споменици културе од изузетног значаја]]
[[Категорија:Туристичке атракције у Србији]]
 
{{Координате|43_09_56_N_20_29_48_E_|43° 09‘ СГШ. 20° 29‘ ИГД.}}
 
[[bg:Джурджеви ступови]]