Поентилизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Seurat-La Parade detail.jpg|мини|десно|200п|Детаљ са слике [[Жорж Сера]]а ''Парада'' ([[1889.]]), која илуструје технику [[Комплементарне боје|комплементарних боја]] у поентилизму.]]
[[СликаДатотека:Baigneurs a Asnieres.jpg|мини|205п|[[Жорж Сера]], ''[[Купање у Анијеру]]'' (1884)]]
[[СликаДатотека:Georges Seurat - Un dimanche après-midi à l'Île de la Grande Jatte.jpg|мини|205п|[[Жорж Сера]], ''[[Једно недељно поподне на острву де ла Гран Жат]]'' ([[1884]].-[[1886]].)]]
'''Поентилизам''' (од {{јез-фр|point}} - тачка), или '''дивизионизам''' како га је називао творац ове технике [[Жорж Сера]], је [[сликарство|сликарска]] техника настала у Француској у другој половини [[20. век]]а, у којој се примарне (плава, жута, црвена) и комплементарне (наранџаста, љубичаста, зелена) боје наносе на сликарску површину кратким потезима ([[Тачка (ликовна уметност)|тачка]]ма) једна до друге, по принципу комлементарности, да би се у [[око|оку]] посматрача створила [[илузија]] целовитости форме. Ова технику су користили сликари [[Неоимпресионизам|неоимпресионисти]], тако да се имена за технику и правац често користе као [[синоним]]и. Припадници овог правца у сликарству су користили ову технику поигравајући се ефектима које слика оставља на посматрача, али на сасвим другачији начин у поређењу са сликарима [[Импресионизам|импресионистима]].
 
Линија 21 ⟶ 22:
 
== Употреба ==
[[СликаДатотека:King Kelly 0554fu.jpg|мини|200п|Поентилизам у штампи: [[кромолитографија]] бејзболске картице из 1888. год.]]
 
Према адитивној теорији, ако се помешају [[црвена]], [[плава]] и [[зелена]] светлост (примарне адитивне боје), добија се бела светлост. Овај систем, који се назива адитивна метода, користе телевизори и монитори рачунара у боји, који уз помоћ ситних тачкака примарних боја (црвене, зелене и плаве) формирају слику.
Линија 36 ⟶ 37:
Након смрти Сера [[1891]], Сињак стаје на чело покрета. Међутим, група прети да се распадне : њени чланови сликају све већим и већим тачкама и платна почињу да подсећају све више и више на мозаике ([[Ташизам]]). Ефекат јединства форме је угрожен и сликари теже ка њеном разарању и апстраховању.
 
Утицај неоимпресионизма се осећа највише код [[Фовизам|фовиста]] и немачких експресиониста, као и у периоду настанка апстракције (у првим радовима Кандинског). Почетком двадесетог века, неки од најистакнутијих уметника се инспиришу неоимпресионизмом : [[Анри Матис]], [[Едуар Вијар]], [[Паул Кле]], [[Пол Гоген]], [[Робер Делоне]], [[Ђино Северини]], [[Ђакомо Бала]], [[Ван Гог]], [[Пит Мондријан]].
 
== Види још ==