Шенбрун — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Координате|48_11_4.256079709912228_N_16_18_42.713470458984375_E_type:landmark_region:AT-9|48° 11' 4" СГ Ш, 16° 18' 43" ИГД}}
[[СликаДатотека:Wien Schoenbrunn Rueckseite.jpg|мини|256п|десно|Шенбрунска палата, поглед из вртова]]
 
'''Шенбрун''' ({{јез-нем|Schloss Schönbrunn}}) је палата у [[Беч]]у, један од најважнијих културних споменика у [[Аустрија|Аустрији]], а од [[1860е|1960-их]] такође једна од главних туристичких атракција у [[Беч]]у.
 
Линија 10 ⟶ 9:
 
== Модерна палата ==
[[СликаДатотека:Schloss Schoenbrunn Gloriette DSC02028.JPG|мини|десно|250п| ''Gloriette'' на врху брда иза палате]]
Император [[Леополд I]] дао је архитекти [[Јохан Бернхард Фишер|Јохану Бернхарду Фишеру]] задатак да пројектује нову палату. Његов први нацрт био је врло утопијски, покушавајући да повеже античке и савремене идеале. Његов други нацрт приказао је мању и много реалистичнију грађевину. Изградња је почела [[1696]]. и после три године прве свечаности су одржане у новоизграђеном средњем делу палате.
 
Нажалост, многи делови прве палате нису преживели следеће столеће зато што је сваки нови владар додавао или мењао унутрашњост и спољашност зграде. По наређењу царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]], архитект [[Николаус Пакаси]] преобликовао је Шенбрунску палату у стилу [[рококо]] ере. На крају тзв. терезијанске епохе Шенбрунска палата била је a снажан центар аустријског царства о царске породице.
 
У [[19. век]]у једно име је тесно повезано с Шенбруном, био је то цар [[Франц Јозеф I]]. Он је у њој провео највећи део свог живота а и умро је [[21. новембар|21. новембра]], [[1916]]. у својој спаваћој соби. За време његове владавине, Шенбрунска палата се сматрала за ''Gesamtkunstwerk'' (комплетно уметничко дело) и преуређена је у складу с својом историјом.
Линија 22 ⟶ 21:
После пада монархије [[1918]]. новооснована Аустријска Република постала је власник Шенбрунске палате и сачувала је дивне собе и одаје као музеј за посетиоце. У [[20. век]]у палата је неколико пута коришћена за важне догађаје као што су историјски састанак између [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] и [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] [[1961]]. године.
 
[[УНЕСКО]] је уврстио Шенбрунску палату на листу [[Светска баштина|Светске баштине]] [[1996]].
 
У пространим вртовима Шенбруна налази се и лавиринт. Улазница у врт омогућава улаз у лавиринт, као и приступ једном броју осталих загонетки на отвореном, укључујући математичке игре и серију фонтана.
Линија 29 ⟶ 28:
{{Commonscat|Palace of Schönbrunn}}
* [http://www.schoenbrunn.at Званична Интернет страница Шенбруна]
* [http://www.fco.gov.uk/Files/kfile/schoenbrunnhistory.pdf „Шенбрунска палата: Како ја причам историју“] (.pdf формат)
 
[[Категорија:Беч]]