Јустинијанов зборник — разлика између измена

'''Јустинијанов зборник''' (лат. ''Corpus Iuris Civilis'')<ref>{{Cite web |url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title= S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I|accessdate= 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.constitution.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> је збирка целокупног римског права коју је објавио римски цар [[Јустинијан I]] ([[527]]—[[565]]) у периоду између [[529]]. и [[534]].

 

 

== Историјат ==

 

== Делови ==

Јустинијанов зборник<ref>{{Cite web |url=http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ |title= ::: The Roman Law Library ( Last Update : September 13, 2011 )|accessdate= 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{web.upmf-grenoble.fr}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> се састојао од три дела, а касније је добио и четврти:

 

 

== Јустинијанов Кодекс ==

 

== Дигеста ==

 

== Институције ==

 

== Новеле ==

 

== Значај Јустинијанове кодификације римског права ==

 

== Обнова ==

Јустинијанов зборник се у [[Византија|Византији]] примењивао још око 900 година, све до њене пропасти [[1453]]. године. Ипак треба напоменути да се овај зборник временом мењао и прилагођавао новонасталом феудалном друштвеном систему. Тако је настало византијско право, изграђено на темељима римског права садржаног у Јустинијановом зборнику. У ово доба је настао велики број правних зборника, од којих су најпознатији: Еклога<ref>http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf</ref> ([[740]]. година), Прохирон<ref>http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2004/0584-98880441099S.pdf</ref> (око [[869]]. године), Василике (крајем [[9. век|9. века]]), Хексабиблос (судски приручник из [[1345]]. године) и велики број грађанско-црквених зборника (номоканона)<ref>{{Cite web |url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon |title= Номоканон - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА|accessdate= 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{istorijska-biblioteka.wikidot.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>. На основама римско-византијског права развило се и српско средњовековно право, чији су најважнији зборници [[Законоправило]]<ref>http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf</ref> светог Саве (из [[1219]]. године) и [[Душанов законик]]<ref>{{Cite web |url=http://www.dusanov-zakonik.com/ |title= Dusanov Zakonik|accessdate= 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.dusanov-zakonik.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> (из [[1349]]. и допуњен [[1354]]. године).

 

У западној Европи је нестало интересовање за римско право убрзо после Јустинијанове смрти. Германски народи су преотели Византинцима територије на западу, које је заузео Јустинијан, и увели су своје обичајно право. Наредних 500 година право у западној Европи знатно заостаје од византијског права у источној Европи. Ипак, развој трговине и занатства на западу, нарочито у градовима северне [[Италија|Италије]], доводи до занимања за римско право, које је имало прописе за уређивање нових друштвених односа. Проучавање римског права у западној Европи је почело у [[11. век|11. веку]] на правном факултету у [[Болоња|Болоњи]], тако што је изучаван рукопис Дигеста који је пронађен у [[Пиза|Пизи]]. Средњовековни правници су проучавали и тумачили Јустинијанов зборник, а своја тумачења су бележили у самом зборнику. Оваква белешка се зове [[глоса]]. Белешка се записивала између редова (''glossa interlinearis'') или на маргини (''glossa marginalis''). Због оваквог рада на тумачењу Јустинијановог зборника ови правници су названи глосатори. Глосатор Дионисије Годофредус је [[1583]]. године за Јустинијанов зборник први употребио назив '''''Corpus Iuris Civilis''''' (Зборник грађанског права) и тај назив се користи до данас. Рад глосатора има велики значај. На основу њихових тумачења су настали први савремени грађански законици: Француски [[1804]], Аустријски [[1811]]. и [[Српски грађански законик|Српски]] [[1844]].

[[Слика:LegalSystemsOfTheWorldMap.png|мини|300п|Правни системи у свету

== Цитати ==

Јустинијанов зборник је још у оно време садржао начела [[Француска револуција|Француске револуције]]: слобода, једнакост и братство. У Зборнику се гарантује заштита приватне својине и хуманост у праву. Све ово се види из цитата Јустинијановог зборника.

 

{{цитат|''Iure enim naturali ab initio omnes homines liberi nascebantur.''}}

{{цитат|''Digna vox maiestate regnantis legibus alligatum se principem profiteri: adeo de auctoritate iuris nostra pendet auctoritas.''}}

{{цитат|''Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere.'' }}

{{цитат|''Domus tutissimum cuique refugium atque receptaculum sit.'' }}

{{цитат|''Cuius merito quis nos sacerdotes appellet: iustitiam namque colimus et boni et aequi notitiam profitemur, aequum ab iniquo separantes, licitum ab illicito discernentes, bonos non solum metu poenarum, verum etiam praemiorum quoque exhortatione efficere cupientes, veram nisi fallor philosophiam, non simulatam affectantes.''}}

 

 

== Види још ==

 

== Референце ==

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==