Тектоника плоча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Тектоника плоча''' је [[геологија|геолошка]] теорија која објашњава померања плоча [[Земљина кора|Земљине коре]] великих размера. Теорија укључује старију хипотезу [[померање континената|померања континената]], која датира из прве половине [[20. век]]а, и концепт [[ширење океанског дна|ширења океанског дна]] развијен током 1960-их година.
Ред 6:
Литосфера је разломљена (издељена) на тзв. литосферне плоче ([[тектонска плоча|тектонске плоче]]). Постоји седам главних и још много мањих плоча. Литосферне плоче плутају на астеносфери. Постоје три типа граница међу плочама:
* [[конвергентна граница|конвергентне границе]],
* [[дивергентна граница|дивергентне границе]] и
* [[трансформна граница|трансформне границе]].
[[Земљотрес|Земљотреси]], [[вулкан]]ска активност, издизање [[планина|планинских]] ланаца па и обликовање океанских ровова се појављује дуж граница плоча. Бочно се померање плоча обично одвија брзинама од 0.66 до 8.50 -{[[cm]]}- годишње.
Ред 21:
== Основни принципи ==
Подела спољних делова Земљине унутрашњости у литосферу и астеносферу заснована је на њиховим механичким разликама и начину преношења [[Топлота|топлоте]]. Литосфера је хладнија и крућа, док је астеносфера топлија и механички слабија. Такође, литосфера губи топлоту
Плоче су око 100 -{[[km]]}- дебеле и састоје се од литосферског омотача прекривеног с једним од два типа коре: океанском кором (стари назив је ''сима'') или континенталном кором (стари назив је ''сиал''). Ова два типа коре се разликују у дебљини - континентална је кора знатно дебља од океанске (реда величине 50 -{km}- насупрот 5 -{km}-).
Ред 31:
== Типови граница плоча ==
[[
Постоје три типа граница плоча, који су окарактерисани начином на који се плоче померају релативно једна према другој, а повезане су с различитим површинским феноменима. То су:
# '''[[Тектоника плоча#Трансформне (конзервативне) границе|Трансформне границе]]''', које се јављају на месту где плоче клизе једна поред друге дуж трансформног раседа. Релативно померање две плоче је или ''синистрално'' (на лево у односу на посматрача) или ''декстрално'' (на десно у односу на посматрача).
# '''[[Тектоника плоча#Дивергентна граница|Дивергентне границе]]''' се јављају на месту где се две плоче одмичу једна од друге (то су средњеокеански гребени и активне зоне цепања као што је Источноафричка бразда).
# '''[[Тектоника плоча#Конвергентна граница|Конвергентне границе]]''' (или активне ивице) се јављају на месту где се две плоче померају једна према другој обично стварајући зону [[субдукција|субдукције]] (ако једна плоча тоне под другу) или [[орогенеза|континенталне колизије]] (ако обе плоче садрже континенталну кору). Дубокоморски јаркови су типични за зоне субдукције. Због [[трење|трења]] и загревања субдуковане плоче, готово су увек везане са вулканизмом. Најбољи примери за ове процесе су [[Анди]] у [[Јужна Америка|Јужној Америци]] и [[јапан]]ски острвски лук.
=== Трансформне (конзервативне) границе ===
Ред 45:
=== Дивергентне (конструктивне) границе ===
[[
На дивергентним се границама две плоче размичу и на тај начин стварају простор који се пуни новим материјалом коре, који потиче од [[магма|магме]] накупљене испод. Порекло је нове дивергентне границе на [[троструки чвор|троструком чвору]], за који се сматра да је повезан с феноменом познатим као [[вруће тачке]]. То су места на којима неизмерно велике конвекцијске ћелије доносе јако велике количине врућег астеносферског материјала близу површине, па се стога сматра да је [[кинетичка енергија]] на тим местима довољна за разламање литосфере. Врућа тачка која је подстакнула стварање система Средњеатлантског гребена тренутно се налази испод [[Исланд]]а који се проширује брзином од неколико центиметара у једном веку.
Ред 51:
Дивергентне границе су представљене у океанској литосфери системом океанских гребена, као што су Средњеатлантски гребен и Источнопацифичко узвишење, а у континенталној литосфери долинама браздања као што је позната Источноафричка бразда. Дивергентне границе могу створити масивне зоне раседања у систему средњеокеанског гребена. Генерално, ширење није униформно па се масивни трансформни раседи појављују тамо где су различите брзине ширења суседних блокова [[стена]]. То су пукотинске зоне а главни су извор подморских [[потрес]]а. Карте морског дна показују врло чудан образац блоковитих структура које су одељене линеарним елементима управним на осу гребена. Овај процес постаје јаснији ако посматрамо морско дно између пукотинских зона као покретну траку која односи гребен од средишта ширења на свакој страни јаруге. Креста старијих гребена, паралелна тренутном центру ширења, биће старија и дубља (због термалне контракције и тоњења).
[[
Управо је на [[средњеокеански гребен|средњеокеанским гребенима]] нађен један од кључних принципа који је узроковао прихватање хипотезе ширења морског дна. Ваздушна геомагнетна истраживања показала су необичан узорак симетричних пруга промена магнетног поларитета на супротним странама оса гребена. Узорак је био превише правилан да би се могао сматрати случајним јер су се ширине наспрамних трака превише добро поклапале. Научници су проучавали поларне промене и направили везу. Магнетне су се траке директно поклапале са Земљиним поларним променама, што је потврђено мерењем старости стена у свакој траци. Те нам траке пружају карту у времену и простору помоћу којих се могу одредити и брзина ширења и поларна померања.
Ред 65:
{|align="center"
|[[
|[[
|[[
|}
Ред 94:
=== Спољне силе ===
У истраживању које је објављено у јануарско-фебруарском броју часописа 2006. године Америчког геолошког друштва, група италијанских и америчких научника просудила је да се плоче померају према западу због Земљине ротације и резултирајућег трења услед Месечеве гравитације. Како Земља ротира источно у односу на Месец, његова гравитација лагано гура Земљин површински слој назад према западу. Такође је претпостављено
Међутим, ово није нови аргумент - изворно га је претпоставио [[Алфред Вегенер]], а супротставио му се физичар [[Харолд Џефрис]], који је израчунао да би потребна магнитуда трења узрокованог Месечевом гравитацијом врло брзо зауставила ротацију Земље. Многе плоче се померају према северу и према истоку, а доминантно померање према западу Пацифичког басена произлази из одступања пацифичког центра ширења према истоку (што није предвиђена манифестација лунарних сила). Ипак, претпостављено је да, релативно према доњем омотачу, код свих плоча постоји незнатна компонентна померања према западу.
=== Релативни значај сваког механизма ===
[[
Стварни вектор померања плоча мора бити функција свих сила које делују на плочу. Додуше, тако остаје нејасан степен утицаја појединих процеса који делују на поједине тектонске плоче.
Ред 109:
Упркос томе, покретачке силе померања плоча су још увек веома активна тема расправа и истраживања у геофизичкој заједници.
== Тектонске плоче ==
Највеће плоче су:
* [[Афричка плоча]], покрива [[Африка|Африку]] - континентална плоча
* [[Антарктичка плоча]], покрива [[
* [[Индо-аустралијска плоча]], покрива [[Аустралија|Аустралију]] и [[Индија|Индију]] - континентална плоча
* [[Евроазијска плоча]] покрива [[Азија|Азију]] и [[Европа|Европу]] - континентална плоча
* [[Северноамеричка плоча]] покрива [[Северна Америка|Северну Америку]] и североисточни [[Сибир]] - континентална плоча
* [[Јужноамеричка плоча]] покрива [[Јужна Америка|Јужну Америку]] - континентална плоча
* [[Тихоокеанска плоча]], покрива [[Велики тихи океан]] – океанска плоча.
У значајне мање плоче спадају [[Арабијска плоча]], [[Карипска плоча]], [[Хуан де Фука плоча]], [[Наска плоча]], [[Филипинска плоча]] и [[Scotia плоча]].
Ред 123:
Померање плоча је узроковало настајање и распадање [[континент|континената]] кроз време, укључујући повремене настанке [[суперконтинент]]а који су чиниле већина или све континенте.
Сматра се да је први суперконтинент [[Родина]] настао пре негде око милијарду година и да је био сачињен од већине Земљиних континената, а да се распао на пет континената пре негде око 600 милиона година.
Померање плоча узроковало је формирање и дезинтеграцију континената кроз геолошко време, укључујући повремено формирање суперконтинената, који су укључивали већину или све континенте. Најпознатији суперконтинент била је [[Пангеа]] која се распала на [[Лауразија|Лауразију]] (од које су настале Северна Америка и Еуразија) и [[Гондвана|Гондвану]]
[[
==
* McKnight, Tom (2004) ''Geographica: The complete illustrated Atlas of the world'', Barnes and Noble Books; New York ISBN 0-7607-5974-X
* Oreskes, Naomi ed. (2003) ''Plate Tectonics : An Insider's History of the Modern Theory of the Earth'', Westview Press ISBN 0-8133-4132-9
Ред 138:
* SJ Moss, MEJ Wilson. 1998. Biogeographic implications of the Tertiary palaeogeographic evolution of Sulawesi and Borneo. Biogeography and geological evolution of SE Asia.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Plate tectonics}}
* [http://www.ucmp.berkeley.edu/geology/tecall1_4.mov Анимација] која приказује 750 милиона година глобалне тектонске активности
* [http://www.ucmp.berkeley.edu/geology/tectonics.html Анимације] на мањим подручјима и током краћих временских јединица
* Jednostavne [http://geology.com/nsta/ илустрације] за учење тектонике плоча
* [http://www.tectonic-forces.org Објашњење тектонских сила]
* [http://element.ess.ucla.edu/publications/2003_PB2002/2003_PB2002.htm Бирд, П. (2003) Дигитални модел граница плоча], такође доступан као велики (13 Mb) ПДФ документ [http://element.ess.ucla.edu/publications/2003_PB2002/2001GC000252.pdf]
* [http://snobear.colorado.edu/Markw/Mountains/03/week3.html Карта тектонских плоча]
* [http://www.mantleplumes.org/ MantlePlumes.org], веб страница на којој се одвија дебата о постојању дубоких перјаница омотача (eng. ''mantle plumes'')
[[Категорија:Тектоника плоча]]
Ред 153:
{{Link FA|de}}
{{Link FA|en}}
{{Link FA|pt}}▼
{{Link FA|ru}}▼
{{Link FA|eu}}
{{Link FA|hr}}
{{Link FA|nl}}
▲{{Link FA|pt}}
▲{{Link FA|ru}}
{{Link FA|sk}}
{{Link FA|vi}}
{{Link GA|id}}
| |||