Плаут — разлика између измена

'''Тит Макције Плаут''' ([[латински језик|лат]]. ''Titus Maccius Plautus'', око 250―184. п. н. е.), био је највећи писац [[комедија]] у [[Римска књижевност|римској књижевности]].

 

 

Римска комедија постала је и развила се по узору на [[Нова атичка комедија|нову атичку комедију]], која је цветала у 4. и 3. веку п. н. е., при чему су се нарочито користила дела грчких књижевника [[Филемон]]а, [[Аполодор]]а и [[Менандар|Менандра]]. [[Средња комедија]] искоришћена је као узор само за Плаутовог ''Персијанца'' и можда ''Амфитриона''. Та римска комедија, настала по узору на грчке оригинале и смештена у грчко окружење, названа је палијата (''fabula palliata'') према одећи коју су на сцени носили глумци (''pallium'' »грчка кабаница«). Палијата је или комедија карактера (''comoedia stataria'') или комедија заплета (''comoedia motoria''), обично има пет чинова између којих су уметнути [[музика|музички]] делови, које је изводио свирач на дуплим тибијама (врста фруле). [[Хор]]а у палијати није било, као што га није било ни у новој комедији; нека врста хора постоји једино у Плаутовом ''Конопцу''. Уместо хора је, међутим, понекад између чинова свирао свирач (''tibicen''). У сваком комаду било је две врсте партија: једне су просто рецитоване (то су ''diverbia'' = дијалози), а друге су изговаране уз пратњу тибија (то су ''cantica''). ''Цантица'' је у ужем смислу свако певање уз пратњу тибија и представља чисто [[лирика|лирску]] [[монодија|монодију]], дакле соло певање, у променљивом и често живом и немирном метру. Ови кантици налазе се само код Плаута, који их је додао на сопствену иницијативу, јер њих не налазимо ни у новој комедији.

Од римске комедије сачувана су нам дела Плаута и Теренција.

 

 

Плаут је рођен око 250. године п. н. е. у граду Сарсини у [[Умбрија|Умбрији]], највероватније у прилично сиромашној породици. Најпре је радио као радник на позорници у [[Рим]]у, а затим је доста путовао и трговао, али у трговини није имао среће. Као сиромашан вратио се у Рим и ту зарађивао за живот радећи у млину. Ту је написао три комедије које је публика добро примила, па је, охрабрен тим успехом, напустио млин и потпуно се предао поезији, на којој је радио све до своје смрти 184. године п. н. е. Римски писац [[Аул Гелије]] из 2. века н. е. преноси нам следећи [[епитаф]] који је наводно био постављен на Плаутовом гробу, али који ипак није аутентичан:

 

 

 

 

У антици је Плауту било приписивано око 130 комедија, од којих је чувени римски полихистор [[Варон|Марко Теренције Варон]] у 1. веку п. н. е. као аутентичне издвојио 21 комедију, које су зато скупно назване ''fabulae Varonianae'' и од којих нам се у поптуности сачувало њих двадесет а једна (''Vidularia'') само фрагментарно. Све комедије представљају адаптације нове атичке комедије; три или четири су поуздано Менандрове, две су [[Дифил]]ове, две Филемонове, а једна вероватно [[Алексид]]ова. Све оне обрађују грчки живот и обичаје те, уз хумористично претеривање, грчки катактер. Плаут свој успех код необразоване римске публике дугује највише својој слободној и живој обради грчких оригинала, које је по вољи мењао, поједностављивао и комбиновао (»контаминирао«, тј. од два грчка оригинала стварао једну латинску прераду), уз уношење других елемената чији је циљ био да се комади допадну савременој римској публици. Такве су, на пример, кратке дијалошке сцене у којима ликови размењују претње и увреде, мотив роба који трчи, лик роба у улози забављача који слободно говори и дрско се понаша (што је Плаутова публика можда сматрала уобичајеним код Грка), коме је понекад постављен насупрот лик оданог роба који се брине за свога господара (што је требало да изазове одобравање од робовласника присутних у публици), грубе шале, мноштво [[алитерација]] и игра речима. Поред тога, уместо да ствара комедије састављене искључиво од дијалога (''diverbium''), Плаут је значајно увећао музичко-рецитативни елемент (''cantica''), који у неким комадима запрема и до две трећине целе комедије.

* [http://www.imagi-nation.com/moonstruck/clsc21.html Биографија Плаута на енглеском језику]

* [[Projekt Perseus]] садржи неке латинске текстове и енглеске пријеводе Плаутових дјела.

[[Категорија:Римска република]]

[[Категорија:Римска књижевност]]