Пијезоелектрични ефект — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато et:Piesoelekter |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Пиезоелектрични ефект''' је појава стварања [[електрични напон|електричног напона]] на крајевима пиезоелектричног [[кристал]]а при механичком притиску на њега. Супротан случај је кад се на кристал доведе вањски напон - тада долази до његове механичке деформације.
Постојање пиезоелектричног ефекта открили су Жак и [[Пјер Кири]] 1880. године. Типични представници пиезоелектричних кристала су [[кварц]], [[турмалин]], и Рошелова со.
== Употреба ==
Својство пиезоелектричних кристала нашло је широку употребу у многим гранама технике, посебно у [[електроника|електроници]] за израду прецизних [[осцилатор]]а високо стабилних [[фреквенција]]. За употребу у те сврхе, плочице кристала се сијеку под одређеним угловима (осе резања), глачају, стављају међу металне електроде, и затварају у кућиште.
Примјеном пиезоелектричних кристала у електронским осцилаторима дигиталних и аналогних уређаја, постиже се прецизност реда милионитог дијела [[херц]]а, док се обичним [[осцилаторно коло|осцилаторним колима]] постиже само око 10 хиљадитих дијелова херца. Додатна стабилност се постиже уградњом пиезоелектричних кристала у [[термостат]]е. Уз то,
Пиезоелектрични ефекат такође има примену код мерења механичких величина. Највише се користи код акцелерометара (давачи убрзања), давача силе и давача притиска.
== Коришћена литература ==
* Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига четврта, стране 714 и 715.
| |||