Википедија

Квенија (језик) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.3) (Робот: додато sq:Gjuha quenya
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 9:
|-
|style="border-right: 1px solid #191970; padding: 0px 3px;"| [[Језици Средње земље|Породица језика]]:
|[[Виловњачки језици (Толкин)|Виловњачи језици]]<br />
* Аманска група<br />
** '''Квенија'''<br />
*** ''ванјарски дијалект'' <small>(Валинор)</small><br />
*** ''нолдорски дијалект'' <small>(Средња земља)</small>
|}
 
 
Квенија (-{Quenya}-) је [[вештачки језик]] који је у својим делима створио енглески писац [[Џ. Р. Р. Толкин]]. Овај језик се среће у његовим делима и као:
* '''Високо-виловњачки'''
* '''Високи говор Нолдора'''
* '''Древни говор'''
* '''говор Виловњака Валинора'''
* '''Вилин-латински''' или '''Виловњачки латински'''
* '''Валинорски''' или '''Валинореански'''
* '''Авалонијски'''
* '''Ересеански''';
 
а на језицима Толкиновог света:
* '''-{Parmalambë}-''' (квенија – ''Језик Књиге'')
* '''-{Tarquesta}-''' (квенија – ''високоговор'')
* '''-{Nimiryê}-''' (на [[адунајски језик|адунајском]])
* '''-{Golódrin}-''' или '''-{Goldolambë}-''' (на [[Телерин|телерину]])
* '''-{Cwenglin}-''' или '''-{Cwedhrin}-''' (на гномском, једном од раних [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкинових језика]]).
 
== Историја језика ==
[[СликаДатотека:quenya.jpg|десно|Квенија написана тенгваром]]
Квенија је најистакнутији члан аманског огранка породице [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачких језика]]. У [[Аман (Толкин)|Аману]] су постојала два дијалекта, ''ванјарски'' и ''нолдорски''. Из историјских разлога изнетих у »''[[Силмарилион|Силмарилиону]]''«, само овај други се користио у [[Средња земља (Толкин)|Средњој земљи]]. Још један језик [[Елдари|елдара]] који се говорио у [[Валинор|Валинору]], Телерин, се може сматрати дијалектом квеније, али се чешће о њему говори као о посебном језику. У поређењу са осталим [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачким језицима]], квенија се сматра архаичним језиком, који је сачувао многе одлике предачког, [[Правиловњачки језик|правиловњачког језика]]. Ипак, у [[Валинор|Валинору]] се доста изменио, умекшао, чиме је постао пријатнији и милозвучнији. Такође је у том периоду у квенију ушао већи број речи из [[Валарски језик|језика Валара]], али они сами су у општењу са [[Виловњаци (Толкин)|виловњацима]] користили квенију, јер њихов језик је мало виловњака знало и није био толико милозвучан. Као и сви [[Валари]], и [[Мелкор]] је говорио квенију, и то са таквом умешношћу да је и саме великаше воловњака завео.
 
Квенија је био и први језик који је записиван знаковима које је измислио [[Румил]], познатим као [[сарати]], а касније и [[Феанор|Феаноровим]] писмом, [[Тенгвар|тенгваром]].
 
У [[Средња земља (Толкин)|Средњу земљу]] је квенија дошла са Нолдорима Изгнаницима након Побуне Нолдора у Првом Раздобљу. Али, [[Нолдори]] су тамо били малобројни у односу на [[Синдари|Синдаре]], који су говорили један другачији, иако сродан, језик, [[Синдарин|синдарин]], тако да су га и они већим делом научили. Након што је краљ [[Тингол Сиви Плашт|Тингол]] од [[Доријата]] дознао да су Нолдори побили већи део Телера у [[Валинор|Валинору]] забранио је употребу квеније у свом краљевству, тако да су Изгнаници почели користити [[Синдарин|синдарин]], а квенија се очувала само у међусобним разговорима лордова тог народа. Након што је основао скривени град [[Гондолин]], [[Тургон]] му је дао име ''-{Ondolindë}-'' на старом говору, али је синдаринско име било познатије, а чак је и за његове становнике квенија била само »језик предања«.
 
Квенија као језик је преживела и [[Ратови Белеријанда|Ратове Белеријанда]] и многи [[Едаини|Едаини]], након преселења у [[Нуменор]], су поред [[Синдарин|синдарина]] који је већина знала, научили од [[Виловњаци (Толкин)|виловњака]] који су долазили из [[Валинор|Валинора]] и квенију. Чак су и владари Нуменора узимали владарска имена на квенији, и тај обичај је настављен све док у 2899. години Другог Раздобља на престо није дошао двадесети краљ, који је мрзео виловњаке и који им је завидео на бесмртности. Он је узео скиптар под именом на [[адунајски језик|адунајском]], '''-{Ar Adûnakhôr}-''' – ''Господар Запада''. Ипак, у ''Свитку Краљева'' је његово име, као и имена свих других краљева и краљица Нуменора, записано на квенији као '''-{Tar Herunúmen}-'''. Године 3102. је двадесет и трећи краљ, Ар Гимилзор [-{Ar Gimilzôr}-], у потпуности забранио употребу елдарских језика и чак забранио долазак икога од Елдара у Нуменор. Ипак, његов син, Инзиладун, се покајао због греха предака и скпитар узео под квенијским именом -{Tar Palantír}-, Далековиди, али је већ за народ Нуменора било касно. Након његове смрти, требала је да га наследи његова ћерка Мириел као четврта Владајућа Краљица, али је син њеног стрица њу оженио и сео на престо као Ар Фаразон [-{Ar Pharazôn}-]. У својој лудости изазвао је рат са [[Саурон|Сауроном]], који је привидно понизио и предао. Ар Фаразон га је довео у Нуменор, где је овај ускоро постао главни саветник краљев. Навео га је да помисли да ће тадобити бесмртност ако ступи у [[Валинор]], што су [[Валари]] оштро забранили. Ипак, [[Саурон]] није претпоставио да ће се [[Валари]] обратити [[Еру|Једноме]] и да ће Он изменити облик читавог света. [[Валинор]] је уклоњен ван видљивог света, чиме је већина оних који су од рођења говорили квенију отишло са овог света. Нуменор је потонуо под Море, и добио је ново име на квенији: ''-{Mar-nu-Falmar}-'', Дом под Таласима и ''-{Atalantë}-'', Она-која-је-Пала.
 
Једини који су преживели Уништење су били [[Елендил]] и његови синови [[Исилдур]] и [[Анарион]] као и они који су их пратили на бродовима. Они су били вилин-пријатељи и основали су Краљевства у Изгнанству, [[Арнор]] и [[Гондор]]. [[Саурон]], изгубивши своје физичко тело у Уништењу Нуменора, вратио се у [[Мордор]] одакле је ускоро напао [[Гондор]], али након дугог рата је поражен и [[Јединствени Прстен]] му је отет. Сматрало се да је мртав и тако је отпочело Треће Раздобље.
Ред 48:
Краљеви [[Арнор|Арнора]] и [[Гондор|Гондора]] су узимали квенијска имена, као у Нуменору у давнини. Али, зла судбина је задесила ова краљевства. 861. године Трећег Раздобља се [[Арнор]] распао на мања краљевства, а убрзо потом је потпуно уништен. У [[Гондор|Гондору]] се обичај квенијских имена задржао до смрти последњег краља 2050. године, када током следећег миленијума, владају [[Домостријитељи Гондора|Домостројитељи]] који узимају имена на [[Синдарин|синдарину]]. Тек на крају Трећег Раздобља, 3019. године, када [[Арагорн II]] постаје краљ Обновљеног Краљевства, он узима име на квенији, '''-{Elessar}-''', Вилин-камен. Ипак, квенија више није заживела као говорни језик, већ је, као у нашем свету [[латински језик|латински]], постала језик предања и церемоније.
 
== Име језика ==
Реч '''квенија''' ['''-{Quenya}-'''], у [[Ванјари|ванјарском]] дијалекту '''-{Quendya}-''' потиче од истог корена као и реч '''-{Quendi}-''' – ''Виловњаци'', тако да је значење имена просто ''Виловњачки [језик]''. Корен ове две речи је ''-{quet}-−'', „говорити”, а како је то речено у предањима, виловњачки учењаци су сматрали да име ''-{Quendi}-'' значи „они који говоре језиком”.
 
== Настанак језика ==
Квенија (првобитно зван ''-{Qenya}-'') је настала врло рано, чак можда и око [[1915]]. године. Чини се да је те године двадесеттрогодишњи [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] саставио »Лексикон Квенје« [''-{Qenya Lexicon}-''], један од најстаријих 'речника' виловњачког језика. До облика који се јавља у »[[Господар прстенова|Господару прстенова]]«, који је мање-више коначан, било је безброј измена и граматике и речника, али основна фонетска структура је присутна од почетка.
 
Ред 112:
|-
|ar sindanóriello caita mornië
|
|а из сиве земље тама лежи
|-
Ред 136:
|}
 
== Фонолошка структура ==
У квенији постоји пет кратких и пет дугих самогласника (''a'', ''e'', ''i'', ''o'', ''u'' и ''á'', ''é'', ''í'', ''ó'', ''ú''). Изговор самогласника је истоветан као у [[српски језик|српском језику]]. Због специфичности читања самогласника у [[енглески језик|енглеском језику]], [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] је писао двотачку (дијарезу) над неким самогласницима, па тако у речи ''Manwë'' дијареза означава да се ''е'' на крају речи чита (одн. да није немо), или у ''Eärendil'' означава да се одвојено читају оба самогласника, и ''е'' и ''а'', а не као у енг. ''ear''.
 
Постоји шест дифтонга ''ai'', ''au'', ''oi'', ''ui'', ''eu'', ''iu'' (јавља се још и седми, ''ei'', али само у неколико речи и није сигурно да је дифтонг).
 
Сугласници се читају фонетски, осим неколико изнимака, па се тако ''hy'' у ''[[Hyarmen (Тенгвар)|hyarmen]]'' [''југ''] чита као немачко ''ch'' у ''ich-Laut''. За разлику од 'каснијих' [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачких језика]], у квенији не постоји звучно-безвучни пар ''th''-''dh'' (''þ''-''ð''). У раној фази језика се безвучно ''þ'' стопило са ''s'' и по изговору се не разликује, али се и даље писало са [[Тенгвар|тенгвом]] ''[[Súlë (Тенгвар)|súlë]] [←thúlë]'', а не са ''[[Silmë (Тенгвар)|silmë]]'' (види [[Тенгвар]]). Плозиви ''b'', ''d'' и ''g'' се јављају само у сугласничким кластерима ''mb'', ''nd/ld/rd'' и ''ng'', а никада самостално. Речи у квенији почињу само са четири врсте кластера и то ''qu'' (=''cw''), ''ty'', ''ny'' и ''nw'', али под условом да се полусамогласници '' '' и '' '' рачунају у сугласнике. Речи се завршавају углавном на самогласник или, ређе, на сугласник (најчешће ''t'', ''s'', ''l'', ''n'' и ''r'').
 
Начин записивања латиницом је [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] базирао на [[латински језик|латинском језику]], тако да је читање слично. Сугласник ''c'' се чита као ''к'', ''y'' као ''ј'' (тако да се ''ny'' и ''ly'' читају као ''нј'' и ''лј'', а не као ''њ'' и ''љ''), ''qu'' као ''kw'', ''x'' као ''кс''.
 
== Основе граматике ==
 
=== Именице ===
==== Падежи ====
У квенији, именице се мењају у девет или десет падежа. Промене су сличне као у [[српски језик|српском језику]], односно, на реч или корен речи се додају различити суфикси, који су у случају квеније стандардни за сваки падеж..
 
Ред 165:
Ако се падежни суфикс додаје именици која се завршава на сугласник, често се умеће ''-e-'' да би се избегла употреба компилкованих кластера сугласника, па тако алатив имена Elendil није Elendilnna, већ Elendilenna. У случају да је именица у множини, убацује се ''-i-''.
 
==== Бројеви ====
У квенији се именица мења у четири броја и то:
* '''''једнина'''''
Ред 311:
|}
 
==== Члан ====
Именице у квенији имају одређени члан ''i'' који одговара енглеском ''the'' (''i eleni'' = енг. ''the stars''). Неодређеног члана (енг. ''a''/''an'') нема, односно, ако нема одређеног члана, подразумева се да је именица неодређена (''elen'' = енг. ''a star'').
 
=== Глаголи ===
У квенији постоји две групе глагола: мања, коју чине основни (примарни) глаголи, чија основа је корен без икаквих додатака, те тако, глагол ''mat-'', „јести”, долази од корена ''MAT-'' истог значења. У овом примеру, глагол ''mat-'' би требало превести са „јес-”, јер се инфинитив („јести”) гради додавањем наставка ''-ë'' (одговара српском ''-ти'') на основу. Ово је много очигледније у енглеском где се ''mat-'' може превести као ''eat'', а инфинитив ''matë'' са енглеским '''''to''''' ''eat''. Друга и много већа група глагола су изведени глаголи, или тзв. глаголи ''А-основе''. Њу чине сви глаголи који се завршавају на ''-a'', које није део корена речи, већ постоји неколико одређених заврштака, од којих су ''-ya'' и ''-ta'' најчешћи. На пример, корен ''TUL'', „доћи”, не чини само основни глагол ''tul-[-ë]'', „доћи”, већ и дуже ''А-основе'' ''tulta-[-ë]'', „сазвати” и ''tultya-[ë]'', „довести”. Ови наставци мењају основно значење глагола, односно, у овмо случају, оба имају улогу каузатива, јер су „сазвати” и „довести” две варијације процеса „учинити да дође/дођу”. Неки од глагола имају завршетак ''–na'', док још мањи број има прост завршетак ''–a''.
 
==== Времена ====
Глаголи се у квенији јављају у пет времена:
* '''''аорист'''''
Ред 326:
Осим ових, може се срести и давно прошло време ('''''плусквамперфект'''''), али се њиме [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] није много бавио.
 
=== Придеви ===
Придеви у квенији немају рода, односно, сви се користе без промена за сваки род. Многи се завршавају на ''-a'' (нпр. ''laiqua'' – „зелен/а/о/”, ''alassëa'' – „срећан/а/о”, ''vanya'' – „леп/а/о”). Мањи број се завршава на ''–ë'' (''carnë'' – „црвен/а/о”), а чини се да нема придева који се завршавају на ''–o'' или ''–u''. Релативно мали број придева се завршава на сугласник, претежно на ''–n'' (''firin'' – „мртав/а/о [природном смрћу]” или ''qualin'' – „мртав/а/о [несрећним случајем]”). Придеви се слажу у броју са именицом коју описују. Придеви који се завршавају на ''-a'', у множини се завршавају на ''-ë'', придеви на ''-ë'' се у множини завршавају на ''-i'', док придеви на ''-ëa'' имају у множини завршетак ''-ië'':
 
::''vanya vendë'' – „лепа девојка” → ''vanyë vendi'' – „лепе девојке”<br />
::''carnë parma'' – „црвена књига” → ''carni parmar'' – „црвене књиге” <br />
::''laurëa lassë'' – „златан лист” → ''laurië lassi'' – „златно лишће” <br />
 
Суперлативи придева се изводе са префиксом ''an-'':
Ред 339:
Није познато како се граде компаративи придева.
 
=== Заменице ===
Заменице су у квенији мали проблем. Постоји много непознаница, а проблем компликује и мноштво различитог материјала који је [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] написао током година у којем је често мењао своје мишљење по овом питању. Овде изложен систем је састављен из многих извора који се могу наћи како у књигама, тако и на интернету, и као такав не мора представљати тачан систем, већ је арбитраран и подложан променама.
 
==== Показне заменице ====
Око једне ствари нема двојбе: заменице се (углавном) јављају као суфикси на именицама или глаголима, а не као засебне речи. У следећој табели су наведене личне заменице као суфикси на глаголима (арбитрарне су означене са *):
 
{| border="1" cellpadding="2"
| 1. лице једнине
|'''ја'''
|–n или –nyë
|-
| 2. лице (из поштовања)
|'''Ти''' или '''Ви'''
|–l или –lyë
|-
| 2. лице (фамилијарно)
|'''ти''' или '''ви'''
|–ccë *
|-
| 3. лице једнине
|'''он''' – '''она''' – '''оно'''
|–s (уопштено)
Ред 364:
–rë ''она''
|-
| 1. лице множине
|'''ми'''
|–mmë (укључујући саговорника)
–lmë (искључујући саговорника)
|-
| 1. лице двојине
|'''нас двојица/две/двоје''' (као пар)
|–lvë или –lwë
|-
| 3. лице множине
|'''они'''
|–ntë
Ред 381:
 
{| border="1" cellpadding="2"
| 1. лице једнине
|'''ја сам отишао'''
|lenden или lendenyë
|-
| 2. лице (из поштовања)
|'''Ти/Ви си/сте отишли'''
|lendel или lendelyë
|-
| 2. лице (фамилијарно)
|'''ти/ви си/сте отишли'''
|lendeccë *
|-
| 3. лице једнине
|'''он/она/оно је отишао/ла/ло'''
|lendes (уопштено)
lendero ''он је отишао'' <br />
lenderë ''она је отишла''
|-
| 1. лице множине
|'''ми смо отишли'''
|lendemmë (укључујући саговорника)<br />
lendelmë (искључујући саговорника)
|-
| 1. лице двојине
|'''нас двојица/две/двоје смо отишли'''
|lendelvë или lendelwë
|-
| 3. лице множине
|'''они су отишли'''
|lendentë
|}
 
==== Присвојне заменице ====
Чак се и присвојне заменице у квенији изражавају суфиксима који се додају директно на именицу. Суфикси присвојних заменица на именицама углавном одговарају суфиксима личних на глаголима, осим што се завршавају на ''-a'':
 
{| border="1" cellpadding="2"
| 1. лице једнине
|'''мој/моја/моје'''
|–nya
|-
| 2. лице (из поштовања)
|'''Твој''' или '''Ваш'''
|–lya
|-
| 2. лице (фамилијарно)
|'''твој''' или '''ваш'''
|–cca *
|-
| 3. лице једнине
|'''његов''' – '''њен'''
|–rya
|-
| 1. лице множине
|'''наш'''
|–mma (укључујући саговорника)<br />
–lma (искључујући саговорника)
|-
| 1. лице двојине
|'''наш''' (мој и твој)
|–lva или –lwa
|-
| 3. лице множине
|'''њихов'''
|–nta
Ред 450:
 
{| border="1" cellpadding="2"
| 1. лице једнине
|'''моја књига'''
|parmanya
|-
| 2. лице (из поштовања)
|'''Твоја/Ваша књига'''
|parmalya
|-
| 2. лице (фамилијарно)
|'''твоја/ваша књига'''
|parmacca *
|-
| 3. лице једнине
|'''његова/њена књига'''
|parmarya
|-
| 1. лице множине
|'''наша књига'''
|parmamma (наша и твоја књига)<br />
parmalma (наша, али не и твоја књига)
|-
| 1. лице двојине
|'''наша (моја и твоја) књига'''
|parmalva или parmalwa
|-
| 3. лице множине
|'''њихова књига'''
|parmanta
Ред 486:
У квенији се понекад, поред суфикса, јављају и заменице као посебне речи, које служе углавном за наглашавање. Тако, у последња два стиха песме ''Namárië'' имамо:
 
::Namárië! Nai hiruva'''lyë''' Valimar!<br />
::Nai '''elyë''' hiruva! Namárië!
 
У првом од наведених стихова, реч ''hiruvalyë'' значи „''ћеш наћи''” односно „''ћеш наћи-ти''”, где је суфикс ''-lyë'' показна заменица 2. лица ''Ти''. У другом стиху, пак, реч ''elyë'' је преведена са „''чак [...] ти''”. Према још неким примерима, чини се да се показне заменице као посебне речи у сврху наглашавања граде префиксом ''e-'' или ''i-'' на одговарајући заменични наставак (''inyë'', ''elyë'', ''elmë''...).
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.geocities.com/quendistics Друштво златиборских квендиста] {{sr}}
<!-- *[http://move.to/ardalambion Ardalambion „О језицима Арде“ Хелгеа Кореа Фавскангера] {{en}} -->
** [http://www.uib.no/People/hnohf/qcourse.htm Курс квеније Х. К. Фавскангера] {{en}}
* [http://www.elvish.org/gwaith -{Gwaith-i-Phedain}-] {{en}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Квенија_(језик)”