Геологија — разлика између измена

'''Геологија''' ({{јез-гр|Γεα, λογος}}= Земља, расправа (дискусија)) је наука која се бави проучавањем [[Земља|Земље]], њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се '''геолози'''.

 

[[Хорас-Бенедикт од Сосура|Сосур]], ([[18. век]]) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања [[литосфера|литосфере]] и продора старијих [[стена]] кроз млађе. Баумонт ([[19. век]]) први спознаје улогу [[расед]]а у постанку долине [[Рајна|Рајне]], а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.

 

 

Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем [[земљина кора|Земљине коре]] добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк Берсли Тејлор]] ([[1860]] - [[1938]]). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960]]-их, када ју је делом истиснула концепција [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].

 

== Важнији геолошки принципи ==

'''Принцип актуализма''' (униформизма) је основни принцип у геологији који представља основно полазиште при свим разматрањима о развоју [[Земља|Земље]]. Он гласи: „Прошлост је кључ за разумевање садашњости“ односно процеси који владају данас су владали и у прошлости па посматрањем данашњих збивања можемо закључивати о геолошкој прошлости.

 

== Поља, научно-стручне области, дисциплине, методе ==

 

{{Главни чланак|Вулканологија}}

Вулканологија је наука о вулканима, лави, магми, и различитим геолошким и геофизичким феноменима везаним за вулканизам.

 

 

 

Геолошко картирање је процес који се састоји од прикупљања података ранијих истраживања, анализе постојеће документације, теренског рада, анализе прикупљених података, израде геолошке карте, профила и пратеће техничке документације.

 

{{Главни чланак|Геомикробиологија}}

Геомикробиологија је део научне дисциплине [[микробиологија|микробиологије]]. Поље истраживања геомикробиологије бави се улогом микроба и микробиолошким процесима у геолошким и геохемијским процесима. Она је важна посебно када се бави микроорганизмима у [[издан]]ској води и јавним ресурсима пијаће воде.

 

{{Главни чланак|Геоморфологија}}

Геоморфологија (γη, ''геос'', „земља";μορφή, ''морфос'', " облик";λόγος, ''логос'' сазнање) је наука о постанку и развићу облика у [[рељеф]]у [[Земља|Земљине]] површи, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије.

{{Главни чланак|Геотехника}}

Геотехника је научно-стручна област, која се бави изучавањем својстава, стања и понашања [[геолошка средина|геолошке средине]] као и законитости њихових промена под утицајем одређене инжењерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побољшања својстава и њиховим прилагођењем конкретним инжењерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкција.

{{Главни чланак|Геофизика}}

Геофизика ({{јез-гр|γή}} = Земља, {{јез-гр|φυσικά}} = својство, природа) је научна дисциплина, која проучава физичка својства Земљине унутрашњости. Геофизика проучава физичка поља Земље (гравитационо, магнетско, електрично) и њихову међусобну интеракцију, као и физичка својства која условљавају кретање сеизмичких таласа, кретање електричне струје, формирање магнето-телурског поља, итд.

{{Главни чланак|Геохемија}}

Геохемија се бави изучавањем хемијског састава [[Земља|Земље]] и других планета, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружењем (миграција) материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и простору, и њихову интеракцију са хидросфером и атмосфером.

{{Главни чланак|Геохронологија}}

Геохронологија (грчки ''ge'' = земља, ''chronos'' = време, доба, ''logos'' = изучавати) је [[наука]] која се бави утврђивањем апсолутне старости [[стена]], [[фосил]]а, и [[седимент|седимената]] са одређеним степеном толеранције зависно од метода који је коришћен. За ову грану [[Историјска геологија|историјске геологије]] користе се бројне методе за одређивање апсолутне старости.

{{Главни чланак|Глациологија}}

Глациологија је наука која се бави проучавањем [[ледници|ледника]], процесима њиховог настајања, као и проучавањем њиховог утицаја на [[животна средина|животну средину]]. Реч ''глечер'' долази од [[латински језик|латинског]] ''glacies '' што означава [[лед]] или мраз, ''logos'' - наука (расправа, дискусија).

----

 

{{Главни чланак|Даљинска детекција}}

Даљинска детекција је метод прикупљања информација путем система који нису у директном, физичком контакту са испитиваном појавом или објектом. У геологији се анализом аероснимака и сателитских снимака прикупљају разноврсни геолошки подаци.

 

----

{{Главни чланак|Економска геологија}}

Економска геологија је [[наука]] која се бави проучавањем [[минерални ресурси|минералних ресурса]], као дела [[природни ресурси|природних ресурса]], њиховом валоризацијом, односно вредновањем минералних ресурса и прорачуном економских ефеката коришћења минералних ресурса.

{{Главни чланак|Нафтна геологија}}

Нафтна геологија или Геологија лежишта угљоводоника посебно је подручје унутар геологије као научне гране. Обухвата бројне засебне дисциплине као изразите специјалности развијане деценијама, а у циљу бољег описивање лежишта [[нафта|нафте]] и [[гас]]а.

 

{{Главни чланак|Рудничка геологија}}

Рудничка геологија се бави екстракцијом минералних ресурса из [[Земља|Земље]]. Неки од економски важних ресурса су драго камење, метали, различити минерали попут азбеста, перлита, лискуна, фосфата, зеолита, глине, пловућца, кварца, силицијум, и елемената као што су сумпор, хлор и хелијум.

 

----

{{Главни чланак|Инжењерска геологија}}

Инжењерска геологија представља грану геологије која проучава чврсте стенске масе и [[тло]] у циљу извођења техничких (разних врста инжењерских) радова. Интеграцијом инжењерске геологије и [[механика тла|механике тла]], потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиорација она је унапређена и прерасла у научно-стручну област [[геотехника|геотехнику]].

 

{{Главни чланак|Историјска геологија}}

Историјска геологија је [[наука]] која се бави проучавањем процеса, догађаја и свих промена на [[Земља|Земљи]] и у Земљиној кори у току њеног развоја, који траје око 4,5 милијарди година.

 

----

{{Главни чланак|Механика тла}}

Механика тла, у ужем смислу, изучава и описује [[тло]] у простору на којем или унутар кога се гради. У механици тла проучавају се особине (својства) [[тло|тла]], које су битне са аспекта његовог садејства са различитим врстама објеката. Механика тла је предмет изучавања инжењерске геологије и геотехнике.

 

{{Главни чланак|Минералогија}}

Минералогија је једна од [[Науке о Земљи|наука о Земљи]] која се бави изучавањем [[минерал]]а, њиховог [[хемија|хемијског]] састава, [[кристал]]не структуре и [[физика|физичких]] својстава. Посебне дисциплине у минералогији изучавају процесе настанка минерала и појавне облике, баве се класификацијом минерала, њиховом [[географија|географском]] дистрибуцијом (распрострањењем) као и могућностима употребе.

 

----

{{Главни чланак|Палеоклиматологија}}

Палеоклиматологија је наука климатских промена од настанка [[Земља|Земље]] па током целе геолошке историје. Она користи податке добијене узорковањем из ледника, годова, седимената, и стена како би се установило климатско стање које је владало у прошлости на целој [[Земља|Земљи]].

 

{{Главни чланак|Палеонтологија}}

Палеонтологија је наука о развоју [[живот|живота]] на Земљи, древних [[биљке|биљака]] и [[животиње|животиња]] заснована на [[фосили|фосилима]], сведочанствима њиховог постојања сачуваним у стенама. Укључује проучавање фосила тела, трагова, брлога, одбачених делова, копролите, и хемијске остатке.

{{Главни чланак|Микропалеонтологија}}

Микропалеонтологија је грана [[палеонтологија|палеонтологије]] која се бави проучавањем микрофосила. Микрофосили, генерално, су [[фосил]]и мало већи или не већи од милиметра, односно они фосили за чије проучавање је неопходна употреба микроскопа.

{{Главни чланак|Палинологија}}

Палинологија је биолошка и геолошка дисциплина која проучава савремени и фосилни [[полен]], палиноморфе (споре, цисте динофлагелата, акритархе, хитинозое и сколекодонте), као и партикулисани органски материјал (POM) и кероген из седиментних стена и минерала.

 

{{Главни чланак|Петрологија}}

Петрологија (грчки πέτρα, петра, стена; λόγος, логос, сазнање (расправа, дискусија)) је [[наука]] која се бави изучавањем [[стене|стена]] и условима њиховог настанка. Постоје три дела петрологије које одговарају изучавању три типа стена - петрологија [[магматске стене|магматских стена]], петрологија [[седиментне стене|седиментних стена]] и петрологија [[метаморфне стене|метаморфних стена]].

 

----

{{Главни чланак|Седиментологија}}

Седиментологија је геолошка дисциплина која обухвата праћење, моделирање и описивање различитих седиментационих процеса и њихових [[седимент|седимената]] на [[Земља|Земљиној]] површи и у њеној дубини. Ти су седиметни исталожени у геолошкој прошлости, али се процес седиментације одвија и данас.

 

{{Главни чланак|Сеизмологија}}

Сеизмологија је грана [[геофизика|геофизике]] која се бави проучавањем [[земљотрес]]а и кретања еластичних таласа кроз Земљу. Састоји се од посматрања и мерења природних тектонских вибрација. Такође обухвата проучавања ефеката земљотреса, као што су цунами таласи, али и изазване вулканске, тектонске, океанске и површинске процесе. Сеизмологија помаже у схватању тектонике Земљине коре, структуре унутрашњости [[Земља|Земље]] и предвиђању земљотреса.

 

{{Главни чланак|Спелеологија}}

Спелеологија је научна дисциплина која се бави изучавањем [[пећина]] и других подземних крашких облика, њиховом структуром, физичким својствима, историјом стварања, организмима који их настањују, и процесима којим су настали (спелеогенеза) и којим се мењају током времена (спелеохронологија).

 

{{Главни чланак|Стратиграфија}}

Стратиграфија је геолошка дисциплина која проучава и даје приказ еволуције [[Земља (планета)|Земље]], од њеног постанка до данас. Она се бави издвајањем стратиграфских јединица (и у оквиру њих слојева и стена) са циљем дефинисања њихове старости и праћења промена које су се дешавале. Дакле, стратиграфија се бави идентификовањем и лоцирањем у времену догађаја који су се одигравали и много раније него што је човек постојао на Земљи.

{{Главни чланак|Биостратиграфија}}

Биостратиграфија је део стратиграфије који се бави корелисањем и одређивањем релативне старости стратума на основу фосилних остатака који се у њима садрже.

{{Главни чланак|Литостратиграфија}}

Литостратиграфија је дисциплина [[Стратиграфија|стратиграфије]] која се бави разврставањем геолошких стенских јединица на литостратиграфске јединице које носе своја имена.

{{Главни чланак|Хемостратиграфија}}

{{Главни чланак|Хроностратиграфија}}

Хроностратиграфија ({{јез-гр|χρόνος}} chrónos = време; [[стратиграфија]]) је геолошка дисциплина која се бави утврђивањем апсолутне старости [[фосили|фосилних]] остатака и [[стена]] као и утврђивањем временског следа геолошке историје Земље. Хроностратиграфија старост утврђује на основу времена полураспада радиоактивних елемената у [[Земљина кора|Земљиној кори]].

{{Главни чланак|Структурна геологија}}

Структурна геологија се бави проучавањем тродимензионалног распрострањења [[стена|стенских маса]] водећи рачуна о историји деформација. Основни циљ структурне геологије је, да користећи прикупљена мерења геометрије [[стена]], разоткрије информације о историји деформације стене, и на крају, спозна напонско поље које је изазвало проучавану деформацију и геометрију. Разумевање динамике напонског поља може бити повезано са важним догађајима у регионалној геолошкој историји. Тежи се разумевању структурног развоја одређеног подручја у односу на регионалне структурне деформације и у односу на [[Тектоника плоча|тектонику плоча]].

 

----

{{Главни чланак|Тектоника}}

Геотектоника или краће, '''тектоника''' је дисциплина динамичке геологије и бави се покретима и деформацијама у [[земљина кора|Земљиној кори]] односно [[литосфера|литосфери]] и то на глобалном нивоу, контактима појединих континенталних и окенаских плоча које се крећу по горњем слоју [[астеносфера|астеносфере]], тј. Земљином [[Мантл|омотачу]].

----

 

{{Главни чланак|Хидрогеологија}}

Хидрогеологија је [[наука]] која се бави проучавањем [[подземне воде|подземних вода]], њиховим пореклом, условима појављивања, законима кретања, физичкохемијским својствима, узајамним односима између [[атмосфера|атмосферске]], подземне и површинске воде; као и могућношћу њиховог коришћења у одређене сврхе.

| wikinews = Геологија

}}

 

== Референце ==

 

{{Науке о Земљи}}

 

{{Link FA|eu}}

{{Link FA|he}}