Асам — разлика између измена

[[СликаДатотека:Sibodol_right.jpg|мини|лево|250п|Сибидол храм у Сибсагару]]

== Географија и клима ==

Асам је у облику слова Т и састоји се од долине [[Брамапутра|Брамапутре]], Карби и Кашар планина и јужне долине Барак. У Асаму има много вегетације, шума и дивљих животиња. Постоје и бројне заштићене шуме, од којих у једној постоји ретки [[индијски носорог]]. Има много [[бамбус]]а. Шуме, флора, фауна, реке и природна лепота доприносе развоју туризма Асама. Асам је подложан жестоким земљотресима. Велики земљотрес од 8,6 степени Рихтерове скале погодио је Асам [[1950]].

Асам има огромне количине падавина између марта ји септембра, а влажност је изузетно висока током лета. Температуре су благе и никад нису екстремне (достижу 35-{°C}- до 38-{°C}- ). Пријатна субалпска клима превладава на брдима, а у низији је лето јако неугодно због велике влажности ваздуха. Зиме су јако благе са минималним темпаратурама око 6 степени Целзијуса. Лета долазе средином маја и праћена су великом влажношћу и веома честим и обилним кишама.

== Историја ==

[[СликаДатотека:RangGhar.jpg|мини|лево|Ранг Гар у Сибсагару]]

Најранији владар је био неаријски владар Махиранга, а следио га је низ владара, које је уклонио Нарака успоставивши своју династију. Средњовековним Асамом владале су многе династије, а најпознатија је била династија Варман (350-650). Друге династије које су владале подручјем припадале су индо-тибетанским групама. Династија [[Ахом]] је владала готово 600 година ([[1228]]. -[[1826]]. ). Бројни муслимански владари, упадима и инвазијама нису успели да успоставе контролу у Асамау, све до доласка Британаца. Најуспешнију инвазију је предузео Мир Џумла, гувернер од Могула [[Аурангзеб]]а, који је успео да закратко заузме престолницу Асама (1662.-1663.). Није могао да се одупре герилским нападима, па је напустио Асам. Унутрашње проблеме Асама и краљевске куће искористио је бурмански владар Ава и извршио је инвазију Асама и поставио је марионетског краља [[1821]]. Пошто су Бурманци дошли близу подручја [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]], уследио је [[Први англо-бурмански рат]]. Рат је завршио [[1826]]., а [[Британска источноиндијска компанија]] је преузела контролу над Асамом. Асам је постао део Британске Индије и то провинције Бенгалско Председништво. Асам је од 1905. до 1912 био одвојена провинција. У доба независности Индије [[1947]]. Асам се састојао од бившег Ахомског краљевства и део је припао Индији, а део Пакистану. Од Асама је после независности настао данашњи Асам и шсет других држава: [[Аруначал Прадеш]], [[Нагаланд]], [[Мизорам]], [[Мегалаја]], [[Манипур]] и [[Трипура]]. Током 1980их у Асаму долази до покрета за идентификацију и депортацију странаца, првенствено због оптужби да се због људи из [[Бангладеш]]а мења демографска слика. Појавиле су се многе милитантне групе дуж етничких линија током осамдесетих, па је војска интервенисала, а рат ниског интензитета наставио се више од десет година, без изгледа да се прекине.

== Економија ==

Асам производи неке од светски најфинијих и најскупљих [[чај]]ева. Индустрију чаја су развили Енглези током колонијалног периода. Довлачили су радну снагу из [[Бихар]]а и [[Ориса|Орисе]] и тиме су мењали демографску слику региона. Асам производи и значајне количине [[нафта|нафте]] и гаса. Асам је друго место на свету, на коме је откривена нафта (САД су биле прве).