Техеранска конференција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Tehran Conference, 1943.jpg|мини|десно|300п|Слева на десно, Јосиф Стаљин, Френклин Рузвелт и Винстон Черчил]]
'''Техеранска конференција''' је био састанак [[Стаљин|Јосифа Стаљина]], [[Френклин Делано Рузвелт|Френклина Рузвелта]] и [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]] од [[28. новембар|28. новембра]] и [[1. децембар|1. децембра]] [[1943]]. који се одржао у [[Техеран]]у, [[Иран]]. То је била прва конференција између [[Савезници у Другом светском рату|три светске силе]] ([[СССР]], [[САД]] и [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]) којој је присуствовао Стаљин. Он је следила [[Каирска конференција|Каирску конференцију]], а пратиле су је [[Јалтска конференција]] и [[Потсдамска конференција]]. Главна тема је била отварање другог фронта у западној Европи. У исто време, посебан протокол је обавезао ове три земље да признају независност Ирана.
 
Најважније, конференција је организована да се направи коначна стратегија за [[Други светски рат|рат]] против [[Нацистичка Немачка|нацистичке Немачке]] и [[силе Осовине|њених савезника]].
 
== Најважније одлуке ==
 
* Донесен је споразум који изјављује да [[Југославија|југословенским]] [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|партизанима]] треба пружати помоћ у оружју и опреми и такође војним операцијама.
Ред 13:
* Британија и САД су обећале Стаљину да ће послати трупе у западну Европу; договорено је да оне стигну у пролеће 1944.
 
== Састанак ==
 
Главне савезничке вође, Черчил, Рузвелт и Стаљин, знане и као „Велика тројица“ због снаге нација које су представљали и њихове мирољубиве сарадње током Другог светског рата. Ова тројица лидера су се састала само два пута током Другог светског рата, али када су учествовали на конференцијама, њихове одлуке су промениле ток историје.
Ред 19:
Прва од ове две конференције је Техеранска конференција. Она је дошла тек наком много молби и претњи од Рузвелта, који је био слаб и болестан у то време, али је желео да ојача сарадњу између Сједињених Држава, Велике Британије и Совјетског Савеза. Заправо, Рузвелт је толико желео овај састанак да је био вољан да направи бројне уступке Стаљину, нешто што је, у очима света, био знак слабости. Његова слабост се одражавала у самом избору месту састанка, на месту које је било врло погодно за Стаљина.
 
Черчил и британске дипломате су се надале да ће успоставити метод за опхођење према Стаљину и зато су уговорили Каирску конференцију. Међутим, Каирска конференција није ишла онако како је планирано. Рузвелт је био уздржан и затегнут, игнорисавши питање Стаљина, а конгеренција је углавном проведена разговарајући о будућој политици са [[Кина|Кином]] и [[Јапан]]ом. Са Каирске конференције, чинило се да је Рузвелт планирао да се сам побрине за Стаљина, али његово здравље му неће дозволити да преговара Са Стаљином са јаке, усредсређене позиције. Заправо, Рузвелт је дошао у Техеран [[28. новембар|28. новембра]] [[1943]]. са мало снаге за ценкање и лошим здравственом стању. Насупрот томе, Стаљин је дошао задовољан због недавних победа Совјетског Савеза на [[Источни фронт у Другом светском рату|Источном фронту]] и очевидно уздигнуте главе. Черчил је био миран и сконцентрисан, надајући се да ће промовисати свој медитерански план.
28. новембра]] [[1943]]. са мало снаге за ценкање и лошим здравственом стању. Насупрот томе, Стаљин је дошао задовољан због недавних победа Совјетског Савеза на [[Источни фронт у Другом светском рату|Источном фронту]] и очевидно уздигнуте главе. Черчил је био миран и сконцентрисан, надајући се да ће промовисати свој медитерански план.
 
Техеранска конференција је била прва конференција три силе у Другом светском рату, тако да је прва ствар коју су САД и Велика Британија урадиле је било да се побрину да добију пуну сарадњу и помоћ Совјетског Савеза за све ратне политике. Са британске стране истакнут је значај партизанске борбе у Југославији која везује 21 немачку дивизију, и предложено пружање пуне подршке НОВЈ у оружју.
Линија 37 ⟶ 36:
{{цитат|Три владе уважавају да је рат изазвао специфичне економске потешкоће за Иран, и оне су се сложиле да ће наставити да омогућују влади Ирана еконономску помоћ колико је могуће, у односу на тешке захтеве које од њих изискују њихове војне операције широм света и недостатка транспорта, сирових материјала и набавки за цивилно становништво.}}
 
Као додатак, од Совјетског Савеза је тражено да пружи подршку Турској ако био она ушла у рат, а њих тројица су одлучила да би најповољније када би Турска ушла у рат на страни савезника пре краја године. Упркос томе што је био приморан да прихвати горње споразуме са конференције, Стаљин је доминирао конференцијом, користећи совјетску победу у [[Курска битка|Курској бици]] и војну моћ, као и кључну позицију на немачком фронту, да се избори за своје циљеве. Рузвелт је покушао на крају са сламајућом навалом захтева, али са мало стратешких позиција и осталих преговарачких моћи, није био у стању да уради ништа осим да удовољи Стаљину. Черчил је највише заговарао медитерански план уместо операције Оверлорд, нешто што је узнемиравало све дипломате и званичнике. Тако је Стаљин прокрчио себи пут кроз конфернцију, испуњавајући све задатке са своје листе. Један од највећих уступака Черчила и Рузвелта се тицао послератне Пољске. Стаљин је желео да источни део Пољске дода Совјетском Савезу, а да се границе Пољске прошире у другом крају земље. Черчил и Рузвелт су пристали на овај захтев, а пољске границе су проглашене дуж река Одра и Нисе и Курсонове линије, упркос протестима [[Пољска влада у егзилу|пољске владе у егзилу]] у [[Лондон]]у. Черчил и Рузвелт су такође дали слободне руке у својој земљи и дозволили Совјетском Савезу да постави сателистке комунистичке владу у Пољској, [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]], [[Балтичке државе|балтичким државама]], [[Румунија|Румунији]] и осталим [[источна Европа|источноевропским]] земљама. Након што су горепоменути закључци били донесени, Стаљин, Рузвелт и Черчил су се вратили у своје земље да изврше ратне политике, са договором да се војни лидери ове три земље чешће заједнички срећу, за даље расправе.
 
Касније, критичари су тврдили да су Черчил и Рузвелт били слаби, одбијајући да се супроставе Стаљину. Ипак, поново сагледавши конференцију, чини се да је Стаљин био приморан да направи највише уступака и да се највише бори за оно што је желео.
 
=== Тројни састанак на вечери ===
 
Током овог састанка на Техеранској конференцији, Стаљин је предложио погубљење од 50-100.000 немачких официра. Рузвелт, не схватајући да је Стаљин озбиљан, се нашалио да би можда могло 49.000. Черчил је одбацио идеју „хладнокрвног погубљења војника који су се борили за своју државу." Затим је рекао: „ратни криминалци морају да плате за своје злочине и појединци који су починили варварска дела и у сагласности са [[Московски документ|Московским документом]], који је он сам написао, они морају да имају суђење у местима где су злочини почињени." Снажно се успротивио „погубљењима та политичке сврхе."
 
== Декларација три силе ==
 
Декларација три силе од 1. децембра 1943:
{{цитат|Ми, председник Сједињених Држава, премијер Велике Британије и премијер Совјетског Савеза, смо се сретали ова протекла четири дана, у овој престоници нашег савезника, и обликовали и потврдили нашу заједничку политику.}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 55 ⟶ 57:
* [http://www.ena.lu/?lang=2&doc=246 Podela Evrope]
* [http://digital.library.wisc.edu/1711.dl/FRUS.FRUS1943CairoTehran United States Department of State Foreign relations of the United States diplomatic papers, The Conferences at Cairo and Tehran, 1943]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
{{Други светски рат}}