Танхојзер (опера) — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (sređivanje)
м (разне исправке; козметичке измене)
Постоје две верзије ове опере, оригинална дрезденска и новија париска<ref name="tann3" />. Данас се изводе обе верзије. Најпознатији музички део ове опере је чувени хор [[ходочасник]]а из трећег чина.
 
== Верзије ==
 
=== Дрезденска ===
 
Ово је оригинална верзија „Танхојзера“. Либрето је завршен у априлу 1843, док је партитура завршена 13. априла 1845. Премијера је била 19. октобра 1845. у Дрездену. Дело није доживело успех „Ријенција“, па је Вагнер одмах почео да коригује и мења поједине делове<ref name="tann">[http://stereophile.com/musicrecordings/665/ Tannhäuser: Wagner's "problem" opera by Richard Lehnert, July, 1990]</ref>.
Дело је написано по узору на француску оперу, будући да је одатле преузета [[инструментација]] (што се огледа у присуству [[харфа|харфе]]).
 
=== Париска ===
 
Вагнер је петнаестак година касније направио значајну ревизију опере за [[Париз|париску]] публику. Опера преведена на [[француски језик|француски]] (мада се данас париска верзија изводи на немачком), а најзначајнији додатак је [[балет]] који се огледа у сцени [[оргија|оргије]] у првом чину. Балет је био неизоставан елемент француске опере и по правилу се јављао у другом чину<ref name="tann" />; Вагнер је, међутим, хтео да свом балету да драматски смисао, па га је зато ставио у први<ref name="tann" />.
Ова Вагнерова одлука га је скупо коштала када су на премијери, [[13. март|13. марта]] [[1861]], припадници [[аристократија|аристократског]] француског Џокеј клуба ({{јез-нем|Jockey Club}}), који су имали обичај да током првог чина неке опере вечерају, а затим дођу на балет у другом чину, упропастили извођење тако што су повицима и звиждањем отерали певаче с бине<ref name="tann" />. Вагнер је, као последица, одлучио да више никада не прави продукцију у Француској<ref name="tann2">[http://www.musicwithease.com/tannhauser-history.html The History of 'Tannhäuser']</ref><ref name="tann3">Harold C. Schonberg, ''The Lives of Great Composers'', W. W. Norton & Company, 1997</ref>.
 
== Лица ==
 
* '''Танхојзер''', ''витез и минезенгер'', тенор.
* '''Рајнмар фон Цветер''', ''витез и минезенгер'', бас.
* '''Млади пастир''', сопран.
* '''Племићи, витезови, даме, [[ходочасник|ходочасници]], [[сирена|сирене]], [[најада|најаде]], [[нимфа|нимфе]], [[баханалија|баханалисткиње]], три [[Грације|Грације]], младићи, [[Купидон|купидони]], [[сатир]]и, [[пан]]ови'''.
 
== Синопсис ==
 
Радња се одвија у близини [[Ајзенах]]а у раном [[13. век|13. веку]].
 
=== Чин први ===
 
Опера се отвара чувеном балетском сценом баханалије у [[Венусберг]]у, легендарном планинском дому богиње [[Венера (митологија)|Венере]]. Након оргије, у којој учествују многа митска бића и баханалисти, видимо младог витеза Танхојзера који клечи пред Венером. Танхојзер је пронашао Венусберг и, након што је провео годину дана обожавајући Венеру у својству њеног љубавника, његова [[пожуда]] је коначно засићена, и сада жуди за слободом. У страсној љубавној песми слави богињу, али истовремено је моли да му подари слободу. Венера покушава да га поново острасти и шармира, али Танхојзер не посустаје у својој молби. Венера напослетку побесни и истера га, али тек тада схвата да је заљубљена у њега и моли га да остане, упозоравајући га да су људи арогантни и да неће поново бити добродошао међу њима. Танхојзер изјављује да његово спасење лежи уз [[Богородица|Марију, мајку Божју]]. Тиме је Венерина чин сломљена и она и њени следбеници нестају, а Танхојзер се више не налази у Венусбергу, већ на падини крај [[замак|замка]] [[Вартбург]]а.
[[Пролеће]] је; млади [[пастир]] свира [[фрула|фрулу]], а наилази и колона [[ходочасник]]а који су се запутили у [[Рим]]. Ту Танхојзера проналазе ландграф и Танхојзерови некадашњи пријатељи, Волфрам, Валтер, Битеролф, Рајмар и Хајнрих. Одушевљени су што су пронашли младог певача, који је давно напустио Вартбург након што је срамно побеђен у певачком такмичењу. Опраштају му гордост и нуде му да се врати; Танхојзер најпре одбија, али када га обавештавају да је његова песма освојила срце младе Елизабете, младе [[племство|племкиње]] у коју је Танхојзер био заљубљен, одлучује да им се придружи и оде у замак.
 
=== Чин други ===
 
Дворана у Вартбургу, где сама стоји Елизабета. Након Танхојзеровог одласка, она је живела повучено, али када је чула да се вратио, радосно је дошла у Вартбург да посматра певачко [[такмичење]] у којем ће он учествовати. Долази Танхојзер, који је још увек заљубљен у њу, али нема храбрости да јој призна у каквом је злу провео претходну годину. Затим Елизабета и ландграф дочекују многобројне племиће који су дошли да посматрају такмичење, а ландграф изјављује да ће тема такмичења бити „буђење љубави“, а као награду ће Елизабета победнику испунити једну жељу, ма шта она била.
Волфрам први наступа и узвишава љубав као чист поток који се не сме узнемиравати; остали певачи је величају на сличан начин. Танхојзер, међутим, свакоме од њих жустро одговара да највиша љубав лежи у чулном и физичком задовољству; када сви певачи стану на Волфрамову страну, Танхојзер узбуђено запева песму у Венерину славу и објави витезовима да, ако желе да спознају истинску љубав, треба да оду у Венусберг. Они бесно исуку мачеве, а све жене, осим Елизабете, згрожено напусте дворану. Елизабета се баци пред Танхојзера и заштити га, гневно говорећи витезовима како они нису његове [[судија|судије]]. Након што Танхојзер изрази кајање, ландграф му дозволи да се придружи ходочасницима који иду у Рим, те да тамо тражи опроштај од [[папа|папе]].
 
=== Чин трећи ===
 
[[СликаДатотека:Bundesarchiv Bild 183-2004-0512-501, Bayreuth, Festspiele, "Tannhäuser", Schluss.jpg|мини|400п|десно|Последњи призор Вагнеровог „Танхојзера“; Бајројт, 1930. година.]]
 
Јесен у долини Вартбурга, где се Елизабета тихо моли у вечерњим часовима. Долази Волфрам и посматра је; он је и сам дубоко заљубљен у њу, али зна да она воли Танхојзера и да му није суђено да буде с њом. Тада наилазе ходочасници који се враћају из Рима, певајући о свом спасењу. Елизабета их узбуђено посматра, надајући се да ће угледати Танхојзера, али када схвати да он није међу њима, пада на колена пред статуу Богородице и моли је да је лиши живота како би могла, на оном свету, да је моли за Танхојзерово спасење. Затим сломљеног срца одлази у Вартбург, немо, али нежно одбијајући Волфрамов покушај да је утеши и стављајући му до знања да је очекује узвишена дужност.
 
Ходочасници доносе Елизабетино тело на [[одар|одру]], а Танхојзер им похита у сусрет. С речима: „Света Елизабето, моли се за мене“, Танхојзер пада на њено тело и умире. Долазе млађи ходочасници, носећи Танхојзеров штап који је пролистао: знак да му је Бог опростио.
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.richard-wagner-postkarten.de/postkarten/tan.php Галерија призора из ове опере.]
* [http://www.rwagner.net/libretti/tannhauser/e-t-tannh.html Немачки либрето са енглеским и италијанским преводом.]
 
== Референце ==
{{извори|2}}
 
[[Категорија:Опере]]
1.572.075

измена