Балистика — разлика између измена

Подјела на унутрашњу и спољну балистику је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем [[барут]]а у комори. Са [[ракета|ракетним]] пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансирног уређаја, све је теже правити разлику између ова два појма.

 

Проблемима балистике се први бави [[Леонардо да Винчи]], покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу [[барут]]а, и других, на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. [[Николо Тартаља]] 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највећи уз [[елевација|елевавију]] од 45 степени. [[Галилео Галилеј|Галилео]] 1638. описује путању лета као [[парабола|параболу]], а [[Исак Њутн|Њутн]] 1684. уводи у разматрање и [[отпор ваздуха]], сматрајући да се повећава с квадратом брзине тијела.

 

Развој [[аеродинамика|аеродинамике]] је омогућио дефинисање аеродинамичких особина пројектила, што омогућава дефинисање услова статичке и динамичке [[стабилност]]и и кретања пројектила око тежишта. Основне услове дефинише Магнус де Спар 1894. Касније долази до великог напретка и на овом пољу балистике.

 

Најважнија питања савремене унутрашње балистике су проблеми процеса и начина сагоријевања погонске материје за оруђа великих почетних брзина пројектила, проблеми [[ракетни мотор|ракетних мотора]] с чврстим горивом, и таласни процеси при опаљењу.

 

* [[Балистичка мјерења]]

* [[Балистичка гађања]]

* [http://demonstrations.wolfram.com/BallisticTrajectories/ Балистичке трајекторије]

 

 

[[Категорија:Балистика| ]]