Архајски стил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато es:Escultura griega arcaica |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Архајски стил''' у [[Уметност старе Грчке|уметности старе Грчке]] је период процвата уметности, не само у грнчарији, већ и у монументалној архитектури и вајарству. Трајао је од краја VII века п. н. е. - 480. године п. н. е. Познат још и као касни [[геометријски стил]].
Овај стил је био виши по рангу од геометријског. Иако му недостају главне одлике [[Класика|класичног стила]] уравнотеженост и осећање савршеног, одликује се свежином.
[[
[[
== Архајско сликарство ==
Најлепши примерци сликане грнчарије су првенствено били скупоцени производи чије је естетика била испред функције. Колико су били цењени говори и чињеница да су од 6. в. п. н. е. многи били потписани.
У овом периоду рађено је и зидно сликарство и слике на плочама. Али тек у наредном, [[класика|класичном периоду]], зидно сликарство преузима примат, а грнчарија почиње да се третира као занатски производ.
Ред 12:
За архајско сликарство је карактеристична јасна равномерна боја, па према томе зидне слике се нису разликовале од слика на посуђу.
== Архајске вазе ==
Ако упоредимо раније вазно сликарство са архајским, приметићемо изненађујуће широк дијапазон сцена и нових мотива и ликова. Људски и животињски ликови, су већ сасвим дефинисани и одвојени од [[орнамент]]а. Заузели су централно место по значају, али упркос израженим наративним елементима, архајско сликарство је у суштини орнаментално.
Ред 18:
Архајске вазе су мање од својих претходница (грнчарија није више служила за надгробне споменике). Много је јаче истицање теме, а приказани су призори из [[мит]]ологије, [[легенда|легенди]] и живота. Нарочито висок уметнички ниво уочавамо међу атинским вазама (атински стил – [[црне фигуре на црвеној подлози]] – VI век п. н. е.).
== Архајска скулптура ==
У најранијим примерима архајског вајарства очигледни су снажни утицаји [[Уметност старог Египта|египатске уметности]]. То се јасно види на примеру Коре и Куроса. Ране грчке статуе (650-625 година п. н. е.) су третиране укочено, фризуре налик на перику и припијене одеће (женска скулптура).
Грци су радили скулптуру у мермеру, бронзи, слоновачи и злату. Скулптура је монументална, слободна или везана за архитектуру. Веза између архитектуре и скулптуре је тачно одређена без импровизација.
Ред 26:
Темпо развоја грчке статуе је очигледан и тако Курос уместо оштро уоквирених апстрактих површина добија заобљене кривине. Цело тело показује већу свесност масивних запремина, али и једну нову еластичност и безброј анатомских детаља који су дати много функционалније него раније. Тип коре је нешто промењивији него тип Куроса, мада и тај развој иде по истој шеми. Док се ранија Кора понавља као одјек површине четвороугаоне плоче, нова тзв. «Хера» изгледа као оживели стуб. Исто тако нов је и много органскији начин обраде косе која пада на рамена у неким коврџавим праменовима, за разлику од пређашње масивне круте перике. «Хера» има много природнији и нежнији осмех од свих до тада виђених. Последња Кора губи своју крутост, а добија на китњастој, претерано префињеној љупкости. Томе доприноси и боја - све грчке скулптуре су бојене, иако их ми данас познајемо само у карактеристичној белој боји мермера.
== Рељеф ==
Вајарство је у Грчкој од самих почетака билло саставни део архитектуре, као и код [[Стари Египат|Египћана]], [[Асирија|Асираца]], [[Вавилон]]аца и [[Персија]]наца. Али док су на [[Рана уметност на Истоку|истоку]] целе грађевине биле прекривене плитким рељефима, [[Архитектура старе Грчке|грчкој архитектури]] вајарство је било ограничено на неколико одређених површина - [[забат]] и [[фриз]]. Временом су на троугластом простору забата уместо рељефне декорације почеле да се смештају праве стауте,
== Дела ==
[[
* '''Атичка амфора из Вулчија''' – [[Херакле]] дави Немејског лава, слика, 525 г. п. н. е, [[Псијакс]]
Ова [[амфора]] показује колико је и поред ограничења технике црних фигура било могуће дочарати тродимензионалност и волимен тела. Сцена приказује први од дванаест Херкулових задатака и урађена је темпераментно и са много жестине. Фигура лава је посебно добар пример колико су снажни били утицаји [[Рана уметност на Истоку|Оријента]] на архајско сликарство
* '''Дионис у чуну''', 540. п. н. е.▼
▲*'''Дионис у чуну''', 540. п. н. е.
Слика ''Дионис у Чуну'', мајстора [[Ексекијас]]а на једној посуди је изванредан пример стила црних фигура на црвеној позадини. Приказана је сцена из једне [[Хомер]]ове химне. [[Дионис]]а, бога вина, док је био у пијаном стању киднаповали су разбојници и однели на свој брод. Када се пробудио, учинио је да израсте винова лоза по барци. то је уплашило отмичаре, који су поскакали у море, где су се претворили у делфине.
* '''Кора''', 650. п. н. е.
* '''Курос''', 600. п. н. е.
* '''Курос''', 525. п. н. е.
* '''Москофорос''', носач телета, 570. п. н. е.
* '''Глава Рампин''', 560. п. н. е., приказује «архајски осмех»
* '''Хера са Самоса''', 570 – 560. п. н. е.
* '''Фриз Сифинијске ризнице''', 530. п. н. е.
* '''Лапит убија [[Кентаур]]а''', око 490. п. н. е. непознати уметник, назван сликар Ливнице.
Ремек-дело стила црвених фигура.
Линија 61 ⟶ 59:
'''Види још'''
* [[Историја уметности]]
* [[Историја]]
* [[Уметност]]
* [[Уметност старе Грчке]]
[[Категорија:Историја уметности]]
[[Категорија:Уметност]]
{{Link FA|pl}}
{{Link FA|pt}}
| |||