Битка код Тулузе — разлика између измена

|губици2=

|}}

'''Битка код Тулуза''' одиграла се [[9. јун]]а [[721]]. крај [[Тулуз]]а у Француској измећу муслиманских снага Омејидског калифата и Франака из Аквитаније. У тој бици муслиманске снаге су поражене, чиме је Франачка под [[Карло Мартел|Карлом Мартелом]] добила довољно времена да се припреми за велики поход 11 година касније.

 

Ал Сам ибн Малик ал Кавлани је био валија (гувернер) муслиманске Шпаније (ал-Андалуз). Прикупио је велику војску из северне Африке, Јемена и Сирије с циљем да освоји [[Аквитанија|Аквитанију]], која је формално била војводство под Франачким суверенитетом, али у пракси је била прилично независна.

Ал Кавлани је опседао Тулуз, најзначајнији град Аквитаније. Војвода [[Одо Аквитански]] је одмах отишао да тражи помоћ. Вратио се три месеца касније, када је град био исцрпљен и готово пред падом.

 

Кад је [[Одо Аквитански]] напустио [[Тулуз]] Муслимани су постали превише самоуверени и улењили су се у својим војничким активностима. Нису одржавали довољно јаку спољашњу обрану око свога логора, а нису више ни вршили темељите и непрекидне извиђачке активности. Када се Одо Аквитански након три месеца вратио могао је одмах извести изненадни напад на муслиманске снаге, које су опседале Тулуз. Изненадни напад на огромне муслиманске снаге извео је [[9. јун]]а [[721]]. и та битка је данас позната под именом битка код Тулуза.

 

Растурио је изненађене муслиманске снаге, а побио је оне који су остали. Многи су побегли без оружја и опреме. Ал Кавлани је успео да побегне само са делом својих снага, али убрзо је умро, тако да је команда над јединицама остала у рукама [[Абд Ал Рахмана]], који постаје Емир Ал-Андалузије.

 

Емир [[Абд ал Рахман]] је поново скупио велику војску у Северној Африци, Јемену и Сирији и напао је Франачку пуном снагом [[732]]. Тај пут [[Одо Аквитански]] је претрпео катастрофалан пораз у бици крај Бордоа. [[Бордо]] је попљачкан, а становништво поклано. Муслиманска војска је пљачкала и убијала дубоко по унутрашњости [[Франачка|Франачке]]. Одо Аквитански је тражио помоћ ма двору [[Меровинзи|Меровинга]]. Мајордом [[Карло Мартел]] је пристао да помогне под условом да Одо поново призна франачки суверенитет.