Далмати — разлика између измена

'''Далмати''' или '''Делмати''' ({{јез-гр|Δελματοί - Delmatoi}}, {{јез-ла|Dalmatae}}) су били [[Илири|илирско]] племе које је живјело у између ријека [[Крка|Крке]] и [[Цетина|Цетине]] на подручју данашње [[Хрватска|Хрватске]], тј. у регији [[Далмација]], по којима је и добила име. У вријеме највећег успона (-{II}- вијек п. н. е.) њихова је превласт допирала и до ријеке [[Неретва|Нерертве]]. У унутрашњости су запосјели плодна поља западне [[Босна|Босне]] ([[Гламочко поље|Гламочко]], [[Дувањско поље|Дувањско]] и [[Ливањско поље]]), те дио западне Херцеговине (Горица, Лиштица).

 

 

Након нових устанка Далмата су у римском грађанском рату од 49. до 44. године пр. н. е.) били савезници [[Помпеј]]а против [[Цезар]]а. Цезаровом побједом формира се моћно [[Римско царство]], те се се већина [[Илири|Илира]] уједињује око ратоборних Далмата у заједничком устанку против римске власти. Илирски устанак је био повод задњем, тј. Четвртом далматском рату који је водио римски [[цар]]а [[Август]] од 34. до 33. године пр. н. е, а који завршава освајањем нове далматске пријестолнице [[Клис]]а ({{јез-ла|Soetovio}}). Посљедњи неуспјешни устанак против римске власти Далмати су дигли под водством ''Батона'' од 12. до 7. године пр. н. е.

 

== Референце ==

{{klica-istorija}}