Светионици на ушћу Тамиша у Дунав — разлика између измена

нема резимеа измене
 
==Архитектура==
Куле светионици зиданезидани су од жуте опеке које су постављене на кружној подлози од земље, оивичене и озиданеобложене каменом. Светионици су зиданезидани у три појаса који су дељени по хоризонтали декоративним венцем од црвене, профилисане, опеке, која уоквирује и улазна врата као и прозорска окна. На врху светионичке куле је тераса наткривененаткривена купастим кровом и носачима извора светла. Светионичка лампа је радила на петролеј<ref>[http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16592.45;wap2 Палуба инфо]</ref>.
 
==Историја светионика==
У време градње тамишких светионика парњака 1909. године Панчево, као гранично слободни краљевски град, је био велики индустријски центар тадашњег времена. Тадашње Панчево је тада већ увелико имало пивару, новоотворену Свилару„Свилару“, Црвени„Црвени магацинмагацин“ и развијену трговину, рекама [[Тамиш]] и [[Дунав]] су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Пруга Панчево -Зрењанин је отворена 1894. године а део на релацији Панчево Вледимировац-Владимировац 1896. године и тиме ојачанесу ојачани сувоземни трговински путеви <ref>[http://www.pancevo.rs/Hronologija_Panceva-32-1 Хронологија Панчева]</ref>. Панчево је постало значајно раскршће сувоземног и речног саобраћаја. Тада је саобраћај на реци без светионика постао незамислив.
 
Проблем навигације је постао изражајан почетком двадесетог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала. Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, а дешавале су се и озбиљније ствари будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији и, обележавању обала, и градњи светионика.<ref>[http://www.senica.ru/forum/index.php?showtopic=488&st=160 Водене капије града на Тамишу]</ref>.
 
Током другог дела двадесетог века, нестанком паробродовапароброда, затварањем пристаништа на Тамишу код Панчева и измештања старе панчевачке индустријске зоне, светионици су постепено почели да губе функцију и престало се са одржавањем. Дунав и Тамиш су спирали темеље, а локално становништво односило камен, семосим камена из светионика су однесенеоднешене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа. Оваква небрига је довела до тога да су се Светионицисветионици неколико пута нашли у опасности од рушења.
 
==Санација и одржавање==
 
Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу реке Тамиша у Дунав, једини речни парњаци у Европи, нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све до 2000. године када су градски Завод за заштиту споменика и Општина панчевоПанчево решили да их рестаурирају и сачувају. Прво су изведени радови да би се спасао темељ. Прилаз светионицима са копна је тежак, с једне стране налази се земљиште лукеЛуке Панчево, а с друге земљиште приватног власника,. стазаСтаза је зарасла и скоро непроходна тако да је рестаурација и конзервација стала.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kule-svetilje-izranjaju-iz-mraka.sr.html „Куле светиље” израњају из мрака]</ref>
 
==Светионици==
У едицији поштанских маркица која је издата у време [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба Хрвата и Словенаца]], поред бројних светионика нашли на поштанским маркама, као једини речни, нашли су и панчевачки светионици.
<center>
{| class="wikitable"