Реља Новаковић — разлика између измена

'''Реља Новаковић''' (1911—2003) је био српски историчар, директор (1970—1973) и научни саветник (1973—1979) [[Историјски институт САНУ|Историјског института]].

 

Рођен је у [[Обреновац|Обреновцу]]. Основну школу завршио је у Кули, а гимназију у [[Београд]]у. Дипломирао је Општу и националну историју на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]] 1935. Од 1938. до 1941. предавао је у прилепској гимназији, а по окончању [[Други светски рат|рата]] који је провео у ратном заробљеништву у [[Фашистичка Немачка|Немачкој]] био је директор гимназије у [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]] и [[Краљево|Краљеву]]. За начелника Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе постављен је 1949. октобра 1950. изабран је за предавача опште историје за студенте Филозофског факултета којима је историја била помоћна наука. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију под насловом ''Бранковићев летопис и његови извори'' 1955. Од 1956. до 1970. напредовао је од звања доцента до редовног професора. Наставу историјске географије преузео је 1958/59. Продужио је рад на попуњавању библиотеке и попису историјских атласа и карата јужнословенских и суседних земаља када је школске 1962/63. установљен Кабинет за историјску географију у оквиру Одељења историјских наука. Ту се нарочито осврнуо на богате збирке [[Ратни архив у Бечу|Ратног архива у Бечу]] где је дуго година радио, што је наставио и по доласку у Историјски институт. Личну колекцију копија старих карата поклонио је Одељењу посебних фондова [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]. Од 1966. радио је као редовни професор Филозофског факултета за предмет историјске географије у Одбору за проучавање Метохије на Филозофском факултету у Београду.

 

На основу података из српских средњовековних повеља Новаковић је вршио теренска истраживања. Трагао је за старим топонимима, остацима градова, црквишта и гробаља. По доласку у Историјски институт, продужио је теренски рад на Косову и Метохији до 1977, у оквиру пројекта Косово у раном средњем веку, који су заједнички организовали [[Музеј Косова у Приштини]], [[Археолошки институт САНУ|Археолошки институт]] и Историјски институт. Као први задатак у раду био је попис званих места на Косову у катастарским уредима покрајине. У току три године (1975—1978) обрађен је готово сав катастарски материјал са ове покрајине. Новаковић је наставио с редовним обилажењем косовско-метохијских села и после гашења овог пројекта. Бележио је све што му се учинило да је остатак старих грађевина и градова. Марљиво је сакупљао и личним средствима откупљивао од локалног албанског становништва случајно пронађени археолошки и етнолошки материјал. На тај начин створена је драгоцена збирка са локалитета Чечан, која се данас налази у [[Народни музеј у Београду|Народном музеју у Београду]]. Као један од чланова ауторског тима пројекта Област Бранковића 1455, образованог 1989. под руководством академика [[Милош Мацура|Милоша Мацуре]], Новаковић се вратио теренским и студијским истраживањима старих насеља на Косову и Метохији. Резултати су објављени заједно са оним добијеним у претходним истраживањима косметске области у два значајна дела: у обимној студији о историјско-географским приликама на Космету средином 15. века — ''Насеља и становништво Области Брановића 1455. године'', као и у карти ''Градине и средњовековне цркве, манастири и гробља на Косову и Метохији'' која је израђена на прегледној карти Геодетске управе покрајине у размери 1:200.000. Ова карта, која је доцније послужила као незаобилазна полазна основа за низ карата других аутора о културним споменицима Косова и Метохије, објављена је у дневном листу „[[Политика (новине)|Политика]]“.

 

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==

{{портал|Биографија|Историја}}

 

{{DEFAULTSORT:Новаковић, Реља}}