Светозар Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 1:
{{друго значење|другу особу|[[Светозар Марковић (вишезначна одредница)]]}}
{{Научник
{{Биографија
| име = Светозар Марковић
| презиме = Марковић
| слика = Svetozar Markovic.jpg
| ширина_слике = 200п250п
| опис_слике =
| дан_рођења датум_рођења = [[21. септембар]] [[1846]].
| месец_рођења = септембар
| година_рођења = 1846.
| место_рођења = [[Зајечар]]
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
| дан_смрти датум_смрти = [[10. март]] [[1875]].
| месец_смрти = март
| година_смрти = 1875.
| место_смрти = [[Трст]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска]]
| женски_полпоље =
|институција =
|школа =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Светозар Марковић''' ([[1846]] — [[1875]]), [[публициста]], [[социјализам|социјалиста]] и [[политика|политичар]] друге половине [[19. век|XIX века]].
 
== Биогpафија ==
[[СликаДатотека:Svetozar Marković.JPG|thumb|250px|десно|''Биста Светозара Марковића испред истоимене универзитетске библиотеке у Београду'']]
 
Рођен је од оца Радоја, среског начелника, и мајке Стане који су имали још петоро деце, ћерке Катарину, Персиду, Христину и Милицу и сина Јеврема. Радоје се као удовац оженио 1853. Маријом - Мацом (1822 — 1905), рођеном Рајић, удовицом Пантелејмина - Панте Перишића (1817 — 1852). Радоје Марковић је умро 1854. године, о деци се старала његова друга жена Марија.<ref>Нинослав Станојловић: „Генерал Љубивој Г. Перишић (1846 — 1921) - живот и професионални пут“, стр. 83-84, у публикацији „[http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GALASNIK%2034/Glasnik%2034.pdf Гласник“, број 34], Историјски архив Ваљево, 2000. године.</ref>
Линија 31 ⟶ 32:
Светозар Марковић био је први поборник [[реализам|реалистичког правца]] у [[књижевност]]и и социјалистички теоретичар. Сву своју делатност усмерио је у правцу решавања политичких проблема и припреме маса за остваривање грађанских права [[револуција|револуционарним путем]]. Његово главно дело, ''[[Србија на истоку (дело Светозара Марковића)|Србија на истоку]]'', расправља о [[социологија|друштвеним]], [[економија|економским]] и [[политичке науке|политичким]] проблемима Србије са социјалистичких позиција. Врло рано је показао интересовање и за књижевне проблеме, образујући се под утицајем [[Николај Чернишевски|Чернишевског]], [[Александар Херцен|Херцена]] и [[Николај Доброљубов|Доброљубова]].
 
У јеку процвата [[романтизам|романтизма]] у [[романтизам у српској књижевности|српској књижевности]], објавио je чланак ''Певање и мишљење'', и потом расправу ''Реални правац у науци и животу'', ([[1871]] — [[1872]]), којима је покушао да изазове преокрет у српској књижевности. По Марковићу, песници су били криви за рђав укус публике, сујеверје народа и одсуство јасних социјалних и [[култура|културних]] перспектива тадашњег српског друштва. Он притом није штедео ни највеће песнике српског романтизма, [[Лаза Костић|Лазу Костића]] и [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]], док је према [[Јован Јовановић Змај|Јовану Јовановићу Змају]] имао више обзира.
 
Уз критику тадашњег [[песништво|песништва]], Марковић је оштро критиковао и ондашњу прозну књижевност, при чему је његов чланак ''Реални правац у науци и књижевности'' био широко заснована и утемељена расправа, заснована на научном социјализму, о историјским законитостима у друштву и о друштвеним процесима који су довели до тријумфа научног гледања на те законитости и процесе. По њему ти [[наука|научни]] закони и процеси важе и за [[уметност]], па према томе и за [[поезија|поезију]]. Његови чланци имали су веома велики утицај на даљи ток развоја [[српска књижевност|српске књижевности]], а посебно на стваралаштво младе генерације књижевника.