Полибије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: уклоњено diq:Polybius |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Полибије''' (око 203 - 118. пре н. е, [[грчки језик|грч]]:
Полибију се приписује и метод шифровања порука уз помоћ „Полибијевог квадрата“, у којем се слова распоређују слева надесно и од горе надоле у систему од 5 х 5 квадрата који су изнад и са леве стране означени са по 5 бројева. На основу бројних шифара и укрштања колоне и реда добијају се појединачна слова шифриране поруке.
Провео је 16 година у Риму као заробљеник пошто је претходно био један од вођа противримског [[Ахајски савез|Ахајског савеза]] у Грчкој. Тамо је имао прилике да посматра изблиза организацију и функционисанје Римске државе и њему припада слава да је први извршио њену политичку анализу.
Међутим, основне идеје од којих је он пошао нису изворно његове већ углавном идеје [[Платон]]а и [[Аристотел]]а.
Полибије усваја Аристотелову класификацију облика државе, по којој има шест облика, три правилна и три изопачена: [[монархија]], [[аристократија]] и [[демократија]] и [[тиранија]], [[олигархија]] и [[охлократија]] (изопачен облик демократије). Полибије је посебну пажњу посветио утврђивању законитости у смењивању ових облика.
Ред 10:
Према Полибију, први облик владе јесте владавина једног, заснована на сили као последица слабости маса услед поплава и других несрећа. Са развојем друштва појављује се идеја правде и самодржац почиње да влада на основу правде и пристанка маса, а не на основу силе - тиме је остварена монархија. Али поступно крај престаје да поштује правду и претвара се у тиранина. Отпором против њега рукуводе најбољи људи који заводе аристократију. Ова се међутим кварењем претвара у олигархију, а ова, опет, изазива револт маса и демократију. Кад народ постане са своје стране тиранин, онда је то охлократија. Овај облик опет изазива владу једног новог деспота, која се заснива на сили и циклус почиње испочетка.
По њему, ако се жели постићи стабилна влада, мора се успоставити мешовит облик државе, који су препоручивали Платон и Аристотел.
== Литература ==
* [[Милош Ђурић]], ''Историја хеленске књижевности'', Београд 2003, 692 сл.
{{клица-историчар}}
|