Зора Петровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 16:
| боја = #CCCC99
}}
'''Зора Петровић''' ([[Добрица (Алибунар)|Добрица]], [[17. мај]] [[1894]] — [[Београд]], [[25. мај]] [[1962]]) је била [[Србија |српска]] [[сликарство| сликарка]] која се убраја у најзначајније представнике [[Експресионизам |експресионизма]] у сликарству [[Србија |Србије]] између два рата.
 
== Биографија ==
Средњу школу је похађала у [[Панчево|Панчеву]] [[1907]] — [[1909]]. године. Уписала се на Уметнчко-занатску школу у Београду [[1912]] — [[1914]]. у којој су јој предавали [[Милан Миловановић]], [[Ђорђе Јовановић]] и [[Марко Мурат]]. Сликарство је студирала у [[Пешта|Пешти]] код професора Деак-Ебнера, и учествовала на курсевима професора Ретија у тзв. 'Барбизону у Нађбањи'. Период од 1915. до 1919. преоводи на Краљевској Маџарској Земаљској Сликарској Великој Школи код професора Лајоша Деака Ебнера. У [[Београд]] се враћа 1919. када завршава Уметничко-занатску сликарску школу код професора [[Љуба Ивановић|Љубе Ивановића]] и запошљава се као наставница у Реалци у Београду, а од 1921. до 1944. предаје у Другој женској гимназији 'Краљица Наталија'. У [[Париз]] [[1925.]]-1926. годину дана борави у атељеу [[Андре Лот|Андре Лота]]. Радила је најпре као учитељ цртања, а у Сликарској школи Младена Јосића као хонорарна професорка сликарства од 1942. до 1944. Године [[1952.]] добила је посао професора на [[Универзитет уметности у Београду |Академији ликовних уметности у Београду]] и ту радила до краја живота. Преминула је у Београду 25. маја 1962. и сахрањена у Панчеву.
 
Први пут је излагала 1921. године у Сомбору, а прву самосталну изложбу приредила је 1927. у Салону пријатеља уметности Цвијета Зузорић на Краљавском тргу (сада Студентском тргу). Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Била чланица [[Друштво српских уметника Лада|Друштва српских уметника 'Лада']] ([[1924]] — [[1927]]), [[Уметничка група Облик|Уметничке групе 'Облик']] ([[1928]] — [[1931]]), „Дванаесторица“ ([[1938]]) и „Самостални“ ([[1951]] — [[1954]]).
 
== Сликарство ==
Теме њених слика су ентеријери, [[портрет]]и, али најшеће [[акт]]ови и жене из народа. Сви историчари модерне српске уметности сврставају сликарство Зоре Петровић најпре, на почетку њеног стваралаштва, у поетску фигурацију, а касније у колористички експресионизам коме је остала верна до последњих дела. Њено сликарство заснива се на наглашеном, брзом, широком потезу четке преко платна без непотребног детаљисања форме. Супротно томе, фигуре на њеним сликама су деформисане, анатомски изобличене, али пуне унутрашње снаге и искрености хроматског звука. Слике су јој испуњене густом колористичком пастом и светлом које те облике наглашава. Ове сликарске основе Зора Петровић је поставила тридесетих година и остала је верна том стилском изразу до краја живота.
Њени радови могу се видети у [[Народни музеј у Београду|Народном музеју у Београду]], [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеју савремене уметности у Београду]] и у колекцији Спомен-збирка Павла Бељанског у [[Нови Сад|Новом Саду]].
 
[[СликаДатотека:Zora2.JPG|мини|десно|300п|]]
 
== Самосталне изложбе ==
* [[1927]]. Салон пријатеља уметности Цвијета Зузорић (на Краљавском тргу, сада Студентском тргу), [[Београд]]
* [[1930]]. Уметнички павиљон, [[Београд]]
* [[1933]]. Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, [[Београд]]
* [[1937]]. Уметнички павиљон, [[Београд]]
* [[1951]]. Уметнички павиљон, [[Сарајево]]
* [[1952]]. Уметнички павољон, [[Београд]]
* [[1955]]. Уметнички павиљон на Калемегдану, [[Београд]]
* [[1957]]. Галерија Савременог дома, [[Београд]]
* [[1958]]. Уметнички павиљон на Калемегдану, [[Београд]]
* [[1959]]. Мала галерија Атељеа 212, [[Београд]]
* [[1960]]. Уметнички павиљон на Калемегдану, [[Београд]]
* [[1962]]. Зрењанин, Кикинда, (посхумно [[Суботица]], [[Панчево]])
 
== Литература (избор) ==
# [[Милан Кашанин]], Изложба слика Г-ђице Зоре Петровић, ''Српски књижевни гласник'', књ. ХХ, бр. 7, с. 548-549, [[Београд]], [[1927]], поново објављено у [[Милан Кашанин]], Уметничке критике, с. 73-75, ''Култура'', [[Београд]], [[1968]]
# [[Милан Кашанин]], Изложба слика г-ђице Зоре Петровић, ''Време'', [[Београд]], 27. јануар [[1930]]
# [[Исидора Секулић]], Прва реч при отварању изложбе Зоре Петровић, ''Српски књижевни гласник'', с. 130-140, [[Београд]], [[1934]], књ. XLI, бр. 6, 16. јануар, прештампано у [[Лазар Трифуновић]], Српска ликовна критика, с. 449-450, ''СКЗ'', [[Београд]], [[1967]]
# [[Ђорђе Поповић]], Београдски уметници између два рата: Зора Петровић, ''Република'', [[Београд]]27. фебруар [[1951]]
# [[Миодраг Б. Протић]], Тридесет година уметничког рада Зоре Петровић, ''НИН'', [[Београд]], 6. јануар [[1951]]
# [[Момчило Стевановић]], Зора Петровић, ''Књижевне новине'', [[Београд]], 19. јануар, [[1952]], прештампано у ''Зборник Народног музеја'', књ. IV, с. 457-463, [[Београд]], [[1964]], и у [[Момчило Стевановић]], Студије, огледи, критике, с. 92-98, ''МСУ'', [[Београд]], [[1988]]
# [[Павле Васић]], Човек пре свега. Сликарство Зоре Петровић, ''Политика'', [[Београд]], 25. децембар [[1955]], прештампано у Др [[Павле Васић]], Уметнички живот, књ. I, с. 233-234, ''Уметничка академија у Београду'', [[Београд]], [[1973]]
# Ђорђе Ђурђевић, Сусрет са Зором Петровић, ''Република'', [[Београд]], 27. децембар [[1955]]
# Миливоје Михаиловић, Зашто баш овако? Зора Петровић, ''Младост'', [[Београд]], 7. јануар [[1959]]
# Драгослав Ђорђевић, Зора Петровић, Сликари и вајари, III коло, с. 9, ''Просвета'', [[Београд]], [[1964]]
# Драгослав Ђорђевић, Зора Петровић, значајно име наше уметности, ''Борба'', с. 27-28, [[Београд]], 5. јануар, [[1966]]
# {{cite book
| last = Протић
| first = Миодраг Б.
| coauthors =
| title = Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе
Ред 82:
}}
 
== Признања ==
* [[1955]]. Октобарска награда града Београда, [[Београд]]
* [[1958]]. Орден рада са црвеном заставом, указом председника ФНРФ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[Београд]]
* [[1961]]. изабрана за Дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], [[Београд]]
 
== Извори ==
* Документација Музеја савремене уметности, [[Београд]]
* др. Ст. Станојевић, (уред) [[Народна енциклопедија]] – српско- хрватско- словеначка, [[Загреб]], [[1925]] — [[1929]]
* [[Миодраг Б. Протић]], Савременици I, Ликовне критике и есији, ''Нолит'', [[Београд]], [[1955]]
* [[Миодраг Б. Протић]], Српско сликартсво ХХ века, ''Нолит'', [[Београд]], [[1970]]
* [[Јеша Денегри]], Колористички експресионизам четврте деценије, с. 22-23, Четврта деценија, експресионизам боје, поетски реализам, ''Музеј савремене уметности'', [[Београд]], [[1971]]
* [[Лазар Трифуновић]], Српско сликарство 1900-1950, с. 96-97, ''Нолит'', [[Београд]], [[1973]]
* Зора Петровић, каталог ретроспективне изложбе, ''Музеј савремене уметности'', [[Београд]], [[1978]]
* Зора Петровић, каталог изложбе, ''Галерија САНУ'', [[Београд]], [[1995]]
 
== Види још ==
{{Columns-list|4|
* [[Списак српских сликара]]