Википедија

Луј де Број — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.2) (Робот: измењено lv:Luijs de Brojī
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 10:
|место_смрти = [[Париз]]
|држава_смрти = [[Француска]]
|национаност = [[СликаДатотека:Flag_of_France.svg|20п|]] [[Француска]]
|поље = [[Физичар]]
|институција = [[Сорбона]]</br> [[Париски универзитет]]
Ред 17:
|студенти = [[Jean-Pierre Vigier]]
|познат_по = Таласна природа [[електрон]]а
|награде = [[СликаДатотека:Nobel_prize_medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физику]] (1929.)
}}
'''Луј де Број''' или '''Луј- Виктор-Пјер-Ремон, 7. војвода де Број''' ({{јез-фра|Louis de Broglie}}; [[15. август]] [[1892]] — [[19. март]] [[1987]]) био је [[француска|француски]] [[физичар]]. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1929.]] за откриће дуалне природе [[електрон]]а. Био је члан и повремени секретар [[Француска академија наука|Француске академије наука]].
Ред 23:
"У [[француски језик|француском језику]] -{De Broglie}- се изговара као {{IPA|[də bʁœj]}}, слично изговору презимена -{De Broy}-. Ради се заправо о промени изговора [[Италија|италијанског]] презимена -{Broglia}- (''Броља'') које су носили Де Бројови преци, а које је галицизовано [[1654]]. [http://genealogy.euweb.cz/broglie/broglie3.html].
 
== Биографија ==
Рођен је у племићкој породици. Носили су титулу војводе. Дипломирао је историју 1910. После тога окреће се математици и физици, коју завршава 1913. Уследиле су 4 године рата, када је служио као војник на развоју радио комуникација. После рата наставио је са изучавањима опште физике. Брат му је био експериментални физичар, а Луј је био теоријски физичар.
 
== Дуална природа материје ==
У својој докторској тези из [[1924.]] увео је хипотезу о електронским таласима, односно претпоставио да електронима у покрету треба придружити и таласна својства. Пре њега, захваљујући [[Ајнштајн]]овом објашњењу [[фотоелектрични ефекат|фотоелектричног ефекта]] и [[Макс Планк]]овом објашњењу зрачења [[Апсолутно црно тело|апсолутно црног тела]], указала се нужност да се зрацима светлости (ЕМ зрачења) придруже и честична својства. Де Број је стога поставио обрнуто питање: Ако светлост осим таласних поседује и честична својства, да ли онда честицама супстанције, као што су, на пример, електрони, треба такође, осим честичних, придружити и таласна својства?
 
Ову његову претпоставку о таласним својствима честица супстанције научна јавност у први мах примила је са неверицом, па чак и са подсмехом. Међутим, његову теорију су потврдили Џермер и [[Клинтон Дејвисон]] [[1927.]] у експерименту, којим је доказана дифракција електрона на кристалима. Дифракциона слика је била доказ таласне природе електрона. За рад на таласној механици и откриће таласне природе електрона добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1929.]] Једна од примена његовог открића је [[електронски микроскоп]], који је имао много већу резолуцију од оптичких микроскопа јер је таласна дужина електрона много краћа од таласне дужине светлости. Луј де Бројева хипотеза постала је тако један од основних постулата нове таласне или [[Квантна механика|квантне механике]], али такође увела у физику и проблем тзв. [[таласно честични дуализам|таласно честичног дуализма]]. Као илустрација овог феномена данас се најчешће наводи експеримент дифракције електрона на двоструком прорезу, као нова варијанта некадашњег [[Јунгов експеримент|Јунговог експеримента]], који је раније већ послужио за доказ таласне природе светлости.
 
Интересантно је приметити да у својим каснијим истраживањима Луј де Број није дошао ни до једног резултата, који би био бар приближно једнак овом његовом епохалном открићу, до кога је дошао радећи на својој докторској дисертацији.
 
== Де Бројева релација ==
Прва де Бројева једначина повезује таласну дужину са [[импулс]]ом честице
 
:<math>\lambda = \frac{h}{p} = \frac {h}{\gamma mv} = \frac {h}{mv} \sqrt{1 - \frac{v^2}{c^2}}</math>
 
где је <math>\lambda</math> честична [[таласна дужина]], ''h'' је [[Планкова константа]], ''p'' је [[импулс]] честице, ''m'' је маса мировања честице, ''v'' је [[брзина]] честице, <math>\gamma</math> је Лоренцов фактор, и ''c'' је [[брзина светлости]] у вакууму
 
Што је већи импулс честице, тим је краћа њена таласна дужина.
 
== Каснији рад ==
Рад де Броја на дуалној природи материје је био кључан за откриће и развој [[квантна механика|квантне механике]]. Међутим квантна или таласна механика се заснивала на таласним функцијама, чији квадрат је представљао вероватноћу налажења електрона у одређеној тачки простора. Де Брољу се, као ни [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајну]] и [[Ервин Шредингер|Шредингеру]], није свиђала индетерминистичка природа новостворене квантне механике (погледати чланке "[[ЕПР парадокс]]" и "[[Шредингерова мачка]]"). Због тога је радио на покушајима да развије каузално објашњење квантне механике. Радио је и на [[Пол Дирак|Дираковој]] електронској теорији, новој теорији светлости, општој теорији честица са спином и примени таласне механике на нуклеарну физику.
 
Ред 50:
* „[http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=580 Бесмртници: Луј де Број]“ (Француска академија, на [[Француски језик|Француском]])
* "[http://www.nobel.se/physics/laureates/1929/broglie-bio.html Луј де Брољ - Биографија]" (Нобелова фондација)
* [http://www.harrymaugans.com/2006/05/03/in-search-of-schrodingers-cat/ Луј де Брољ и Шредингерова мачка]
* [http://pages.prodigy.net/ptheroff/gotha/broglie.html Paul Theroff (2005) An Online Gotha: Broglie Genealogy]
 
== Литература ==
 
* Луј де Број и физика честица и поља, Зборник радова са Научног скупа псовећеног стогодишњици рођења Луја де Броја, Свеске физичких наука, VI(1) 1-182, Београд, 1993., Институт за теоријску физику Београд.
 
{{DEFAULTSORT:Де Број, Луј}}
Ред 64:
[[Категорија:Француски физичари]]
[[Категорија:Француски академици]]
 
{{Link FA|ru}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Луј_де_Број”