Милан Вујаклија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 1:
{{Научник
{{Биографија
| име = Милан Вујаклија
| презиме = Вујаклија
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име = Милан Вујаклија
| дан_рођења датум_рођења = [[27. новембар]] [[1891]].
| месец_рођења = новембар
| година_рођења = 1891.
| место_рођења = [[Бухача]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| дан_смрти датум_смрти = [[16. децембар]] [[1955]].
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1955.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[ФНРЈ]]
|поље =
|институција =
|школа =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Милан Вујаклија''' ([[Бухача]], [[27. новембар]] [[1891]] — [[Београд]], [[16. децембар]] [[1955]]) је био писац и преводилац, аутор Лексикона страних речи и израза.
 
== Биографија ==
 
Милан Вујаклија је рођен [[15. новембра]] [[1891]]. године (по старом календару) у месту Бухача поред [[Слуњ]]а, ондашња Аустроугарска, сада [[Хрватска]]. Отац Петар је био православни свештеник а мајка Јелена домаћица.
Линија 32 ⟶ 34:
 
== Милан Вујаклија као писац и преводилац ==
Милан Вујаклија се бавио преводима познатих дела и лексикографијом а његови радови су и дан-данас веома цењени. Преводио је дела [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]] која је превео и објавио у периоду од 1922. до 1928. г. „О религији“, „О писању и стилу“, „Метафизика лепог“ и „О генију“. Поред тога, преводио је дела Е. Т. А. Хофмана и Џ. Ф. Купера („Кожна чарапа“). Такође је приредио за ђачку лектиру из немачког језика Шилерово дело „Баладе“.
 
Суделовао је у изради ''Речника српскохрватског књижевног и народног језика'' [[Српска академија науке и уметности|Српске академије науке и уметности]].
Линија 41 ⟶ 43:
Милан Вујаклија је са прикупљањем речи за лексикон почео негде око 1925. године, а у периоду од 1934. до 1936. године урадио је његову дефинитивну обраду. Прво издање било је штампано 1936. код чувеног издавача [[Геца Кон|Геце Кона]]. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу. Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954. године. Ова књига је постала синоним за лексикон страних речи и израза. Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи наводи као извор Вујаклијин Лексикон у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. У Хрватској је такав успех имао ''Рјечник страних ријечи, израза и кратица'' Братољуба Клаића од 1951. године.
 
Прва два издања ''Лексикона'' много пута су доштампавана и прерађивана. Било је неминовно правити нова издања, с додатком нових речи, јер су се у нашем језику стално појављивале (и користиле) нове стране речи и изрази. Најновије издање ''Лексикона'', под називом „Нови Вујаклија“<ref>[http://balbu.rs/index.php/news/novi-vujaklija/ Представљен „Нови Вујаклија“, Књижара Балбу, 25. јануар 2012.]</ref> приредио [[Драго Ћупић|Драго Ћупић]], изашло је 2011. године и добило нове издаваче (Штампар Макарије из Београда и Октоих из Подгорице). То је његово 11. допуњено и редиговано издање.
 
Године 2006. познати ''Лексикон'' замењен је обимнијим и поузданим ''Великим речником страних речи и израза'' [[Иван Клајн|Ивана Клајна]] и [[Милан Шипка|Милана Шипке]].
Линија 51 ⟶ 53:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/302007/Predstavljeno-novo-izdanje-Vujaklije Представљено ново издање „Вујаклије“ („Блиц“, 18. јануар 2012)]
* http://www.knjigainfo.com/
* http://www.prosveta.co.rs/