Илија Милосављевић Коларац — разлика између измена

| слика = Ilija_Kolarac.jpeg

| опис_слике =

| место_рођења = [[Колари]]

| држава_рођења = [[Османско царство]]

| место_смрти = [[Београд]]

| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]

}}

'''Илија Милосављевић Коларац''' ([[Колари]], [[1800]] — [[Београд]], 6/[[18. октобар]] [[1878]]) је био велики трговац из [[19. век]]а, задужбинар.

1855. умрла је Синђелија, коју је много волео, и он је сахранио у Београду, где се и сам преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]ли и [[шалитра|шалитром]], па и неким [[рудник|рудницима]]. И раније је помагао [[књижевност]], а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]].

 

Крајем [[1877]]. године замало је страдао. [[Влада]] га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у [[Тополска буна|Тополској буни]], заједно са [[Јеврем Марковић|Јевремом Марковићем]] и [[Аћим Чумић|Аћимом Чумићем]], а преки војни суд осудио на тамницу. [[Краљ Милан Обреновић|Кнез Милан]] га је убрзо помиловао, али је [[затвор]] нарушио Коларчево здравље и убрзо је умро.

 

Спада у велике [[задужбинар]]е Србије. Његова најпознатија задужбина је [[Коларчев универзитет]].

 

{{извори}}