Теофан Затворник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ruski
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 1:
{{Верски поглавар
{{Биографија
| име = Теофан Затворник
| презиме =
| слика = Feofan.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Теофан Затворник
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења = [[1815]].
| месец_рођења =
| година_рођења = 1815.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти датум_смрти = [[1894]].
| месец_смрти =
| година_смрти = 1894.
| место_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен =
| презимезвање =
| године =
| редослед =
| претходник =
| наследник =
| звање1 =
| године1 =
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
}}
'''Теофан Затворник Вишински''', рођен као '''Георгије Васиљевич Говоров''' ({{јез-рус|Феофан Затворник}};) је [[Руска православна црква|руски]] [[светитељ]], [[епископ]], [[теолог]] и [[књижевник]].
Рођен је 1815. године у селу Черновскоје, у [[Орловска област|Орловској губернији]], у [[Руска Империја|Руској Империји]]. На крштењу је добио име Георгије. [[1841.]]. године се замонашио и постао [[јеромонах]]. Исте године завршава Кијевску духовну академије са степеном [[Магистар|магистра]]. Убрзо је изабран за ректора Кијево-софијевске духовне школе.
 
[[1844.]]. године изабран је за предавача на [[Петербург|Петербуршкој]] духовној академији, где предаје морално и пастирско богословље. [[1845.]]. године је постављен за помоћника инспектора Петербуршке духовне академије, а током 1846. години врши и дужност инспектора Академије.
 
[[1847.]]. године по сопственој жељи постаје члан Духовне мисије у [[Јерусалим]]у, коју у то време предводи архимандрит Порфирије Успенски, велики познавалац Истока и истакнути црквени археолог. За време шестогодишњег боравка, јеромонах Теофан ревносно посећује древне [[Монаштво|монашке]] обитељи и ишчитава старе хришћанске рукописе, нарочито оне у којима су била изложена житија Светитеља и устави древног монашког живљења. Уз то, среће се и води духовне разговоре са великим подвижницима, нарочито током својих боравака на [[Света гора|Светој Гори]].
 
1854. се враћа у Русију, заједно са Руском духовном мисијом која је, због [[Кримски рат|Кримског рата]] повучена.
Линија 31 ⟶ 37:
1856. године постављен је за старешину цркве при Руском посланству у [[Цариград]]у, где је био до 1857. године када се враћа у Русију где је постављен за ректора Петербуршке духовне академије.
 
[[1859.]]. године архимандрит Теофан је изабран за еиископа тамбовског и шацког. Као епископ те епархије он четири године неуморно поучава паству једноставним и снажним проповедима које је касније објавио. Тамо отвара многе црквено-парохијске и друге школе, и покреће излажење епархијдког часописа. Од посебне важности је његов богословски рад „Писма о хришћанском животу“.
 
[[1863.]]. године Синод Руске Цркве доноси одлуку да Тефону повери епархију [[Владимирска област|Владимирску]].
 
[[1866.]]. године Теофан се повукао у Вишинску пустињу где је провео остатак живота у посту и молитви. Удубљујући се све више у тајну [[Пустињак|пустињачког]] подвижвиштва, епископ Теофан 1872. године почиње да живи [[Затворник|затворничким]] животом. Прекида контакте са људима и престаје да одлази у манастирски храм на богослужења, затворивши се у посебни кутак пустињских обитавалишта, због чега је и назван Затворник.
 
Живећи подвижнички и затворнички, пише многа писма - одговоре онима који су му се обраћали, тражећи од њега духовну утеху, помоћ и поуку, што он схвата посебном врстом служења Цркви Божјој и народу хришћанском.
Линија 41 ⟶ 47:
Истакао се и као врстан преводилац светоотачких текстова. Најпознатији је његов превод „Добротољубља“, књиге која садржи највиша учења о духовном животу из пера оснивача и великих учитеља хришћанског аскетизма.
 
Умро је [[1894.]]. године на дан Крштења Господњег - дан празника храма који је подигао у својој келији.
 
== Спољашње везе ==
Линија 52 ⟶ 58:
<small>{{Из Охридског пролога}}</small>
 
[[Категорија:Руски светитељи]]
[[Категорија:Рођени 1815.]]
[[Категорија:Руски светитељи]]
[[Категорија:Умрли 1894.]]
[[Категорија:Епископи Руске православне цркве]]