Патријарх српски Данило III — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот: додато sh:Danilo III
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 5:
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
Линија 28 ⟶ 26:
 
== Живот ==
Када се у јесен [[1390.]]. године, [[Свети Јефрем|патријарх Јефрем]] по други пут својевољно повукао са места српског патријарха, на сабору у [[Манастир Жича|Жичи]] који је сазвао кнез [[Стефан Лазаревић]], за српског патријарха изабран је Данило III.
 
Патријарх Данило се помиње у једној недатованој повељи кнеза Стефана, у даровници монахиње Евгеније и њених синова Стефана и Вука, која је издата у [[Ново Брдо|Новом Брду]] [[1395.]]. године, а односи се на разна добра поклоњена руском манастиру Светог Пантелејмона на [[Света гора|Светој гори]], на којој се Данило назива патријархом српским и приморским. Патријарх Данило се помиње и у недатованом запису у рукописном прологу [[Манастир Дечани|манастира Дечана]] који је овом манастиру поклонио еклисијарх Варлаам.
 
Претпоставља се да је патријарх Данило дао пристанак да се мошти [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] пренесу из [[Храм Светог Спаса|храма Светог Спаса]] у [[Приштина|Приштини]] у његову задужбину [[манастир Раваница|манастир Раваницу]]. Том приликом је кнез Лазар канонизован, али се патријархово лично учешће не помиње.
Линија 37 ⟶ 35:
 
== Књижевни рад ==
Патријарх Данило се бавио и книжевношћу. Написао је ''Похвално слово о кнезу Лазару'' пре [[1393.]]. године. Писано са књижевним укусом, ово ''Похвално слово'' спада међу најлепше књижевне творевине средњовековне српске књижевности. Један је од твораца косовског култа. У делима насталим пре Косовске битке наставља књижевну традицију величања лозе Немањића: ''Служба краљу Милутину'', са пролошким житијем (1380), пролошка житија св. Саве и св. Симеона. Кнезу Лазару посветио је највероватније 4 списа: осим ''Похвалног слова о кнезу Лазару'', такође и ''Службу кнезу Лазару'', ''Пролошко житије'', одн. ''Синаксар'', и ''Повесно слово кнезу Лазару'' (сви настали 1391. или 1392. године поводом преноса Лазаревих моштију из Приштине у Раваницу). Иако жанровски различити, сви ови текстови симболизују Лазарево великомучеништво и надмоћ “царства небеског” над “царством земаљским”, чиме је утемељен и црквени култ кнеза Лазара.
 
== Превод на савремени српски језик ==
* ''Синаксар'' (превод на савремени језик Ђорђе Радојичић), у „Антологија старе српске књижевности (XI/XVIII века)“, Београд, 1960, 119-122.
* ''Слово похвално кнезу Лазару'' (превео на савремени језик [[Димитрије Богдановић]]), Савременик 37 (1973), 265-274.
* ''Сабрани списи'', превела и приредила Радмила Маринковић (у рукопису, приређено за едицију Стара српска књижевност у 24 књиге, “Просвета” и СКЗ, књ. 8).
 
== Литература ==
 
* {{cite encyclopedia |last= |first= |authorlink= |year= 1927 |title = Данило III |encyclopedia= [[Народна енциклопедија]] |publisher= [[Библиографски завод]] |location= [[Загреб]]|id= }}
Линија 55 ⟶ 53:
{{низ|
пре= [[Свети Јефрем]]|
списак= [[Списак српских патријарха|патријарх српски]]<br />[[1390]] — [[1396]].|
после= [[Сава V]]|
}}