Ибн Араби — разлика између измена

| име = Ибн Араби

| слика = Muhammad ibn al-`Arabi.jpg

| опис_слике =

| пуно_име = Ибн Араби

 

=== Ходочашће у Меку ===

У својој тридесет петој, [[1200]]. године напушта [[Иберијско полуострво]] са намером да учини [[хаџилук]] у [[Мека|Меку]], где остаје наредних неколико година, започињући писање чувеног дела „Откровења из Меке“ (''Al-Futuhat al-Makkiyya''), које завршава тек много година касније. Тамо сусреће и једну изузетно образовану, младу и лепу Персијанку, под чијим утиском пише „Тумач чежњи“ (''Tarjuman al-Ashwaq''), надахнуте стихове љубавне поезије.<ref name="Najveći majstor"/> [[1204]]. године заједно са учеником Исаком одлази из Меке за Анатолију, обилазећи многе друге градове Истока и упознајући највеће научнике и уметнике свога времена.<ref>[http://www.uga.edu/islam/ibnarab.html Ibn al-'Arabi (by William Chittick)]</ref> Његова путовања водила су га у [[Каиро]] и [[Коња|Коњу]], главни град румских Селџука, где је срео свог славног ученика Садрудина Коњевија, који је написао чувене коментаре на његов опус.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Андалузијски филозоф је посетио и [[Багдад]], а [[1223]]. године се сели у [[Дамаск]], где остаје до краја живота.

 

 

Такозвана [[стварност]], односно свет чула који нас окружује и који смо навикли да сматрамо стварношћу, за Ибн Арабија није ништа друго доли сан. Наша чула примају утиске које разврставамо и уређујемо својим умом, успостављајући чврст поредак ствари. Ова конструисана творевина ума затим се назива стварношћу. Међутим, према Ибн Арабију, то није стварност у правом смислу те речи, односно није биће (''wujud'') какво јесте. [[Људи]]ма у свету чула биће је једнако неприметно као што су објекти чула неприметни човеку који спава. Ибн Араби примећује да у погледу чулног нема никакве разлике између сна и стварности јер је „функција уобразиље да производи чулне ствари и ништа више“.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija">Tošiko Izucu, San i stvarnost kod Ibn Arabija, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.</ref>

{{цитат2|Овај [[свет]] је пуки [[привид]]: он нема стварно постојање. И то је оно што се назива уобразиљом (''khayal''). За тебе је управо уобразиља самостална стварност, сасвим различита и независна од апсолутне стварности, иако она то никако није ... Знај да си и ти само једна [[уобразиља]]. И све што опажаш и када себи говориш „то нисам [[ја]]“, такође је уобразиља. Према томе, читав постојећи свет је уобразиља унутар уобразиље.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/>}}

 

 

{{цитат2|Бог је себе учинио видљивим самоме себи у форми која је остварена снагом топоса у којем се он опажа. Њему штошта на тај начин бива видљивим, а што не би могло бити видљиво кад не би било оног појединачног топоса и његовог самоочитовања у њему. (Пре стварања човека) универзум је постојао попут магловитог и нејасног лика који има форму, али не и душу у себи. Универзум бејаше попут неуглачаног огледала... Такво стање је природно изискивало да огледало света постане углачаним. И би створен човек како би представљао истински сјај огледала и сами дух форме.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/>}}

Ибн Араби разликује „световни начин постојања“ (''al—nash'a al—dunyawiya'') и „онострани начин постојања“ (''al—nash'a al—ukhrawiya''). Световни начин је својствен већини људи, и у њему је човек сасвим под влашћу свога тела, застором потпуно одвојен од истинске стварности. Ради уклањања вела, Ибн Араби препоручује вежбе за развијање „духовног вида“ (''ayn al—basira''), које воде преображају човека. Он говори о потреби [[буђење|буђења]] из великог сна живота у којем човек свакодневно сања да се буди из посебних снова.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/> Човек може постићи [[будност]]и само уз вечно буднога Бога. Исконска тежња ка сједињењем (''ittihad'') се остварује у две етапе, од којих је прва ишчезавање (''fana'') у божанском, а друга истрајавање (''baqa'') у вечној присутности.

 

 

== Дела ==

Ибн Арабији се приписује више стотина списа, иако за многа од њих није поуздано доказано да су његова.<ref>[http://www.cis-ca.org/voices/a/Ibn-Arabi.htm Ibn Arabi (1165-1240)]</ref> Пошто је филозоф из Андалуза велики део живота провео путујући, готово свако његово дело је настајало у другој земљи или граду. Ни дан-данас није утврђен коначан број његових списа нити је потпуно истражен његов књижевни опус.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Добар део његових рукописа је разбацан по разним библиотекама широм исламског света и Европе. Неки од његових познатих списа су:

 

{{портал|Биографија}}

{{Commonscat|Ibn Arabi}}

 

[[Категорија:Рођени 1165.]]