Римска привреда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Велика Британија - Changed link(s) to Велика Британија (острво)
Ред 10:
Мало се зна о животу обичних сељака. Антички писци дају идиличне и углавном нетачне описе сеоског живота. Сељак је вероватно напорно радио током седам дана, а затим би на тржишни дан ''(nundīnae)'' ишао у град како би продао вишак производа, срео се с пријатељима и чуо новости. Његова жена бринула се о кући и породици, те надгледала робове. Сеоске свечаности пружале су прилику за угодан предах од тешког рада.
 
Више знамо о животу велепоседника. Он је већину времена био одсутан са свог имања, чије је вођење поверавао управнику ''(vilĭcus)'', који је обично био роб или ослобођеник. Овај је управљао читавом четом људи, који су чинили »сеоску породицу« ''(familia rustĭca):'' ту су били рачуновођа, разни надзорници, робови који су припремали храну, одржавали одећу, па чак и лекари и ветеринари. Ту су, најзад, били и робови и слободни радници који су обављали пољске радове. За познавање развоја пољопривреде у средњој римској републици од велике је важности дело о ''О земљорадњи'' ''(De agricultūra)'' римског државника и писца [[Марко Порције Катон|Марка Порција Катона]].