'''Аустро-угарска нагодба''' из [[1867]]. ({{јез-нем|Ausgleich}}, {{јез-мађ|Kiegyezés}}) је био договор бечког двора и [[Мађари|Мађара]] око преуређења [[Хабзбуршка Монархијамонархија|Хабзбуршке Монархијемонархије]]. Њом је успостављена двојна [[монархија]] [[Аустроугарска]]. Потписали су је цар [[Франц Јозеф I]] и мађарска делегација на челу са [[Ференц Деак|Ференцом Деаком]]. Нагодба је дошла након низа неуспелих уставних реформи у Хабзбуршкој Монархијимонархији и гарантовала је мађарској влади у [[Будимпешта|Будимпешти]] једнак статус аустријској влади у [[Беч]]у. Беч и Будимпешта би управљали својом половином државе, а повезивали су их заједнички владар (који је био цар Аустрије и краљ Угарске), министарства финансија, спољних послова, рата и двора и царинска унија. Свака половина државе је имала свог премијера и скупштину.
Договор је дошао на предлог Хабзбурговаца као покушај добијања мађарске подршке на почетку [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруског рата]] из [[1866]], као и покушај пригушивања унутрашњег незадовољства других народа у Монархији. Нагодба је званично добила статус закона након што је усвојена у мађарском сабору [[29. мај]]а [[1867]].
Посебни статуси [[Трансилванија|Трансилваније]] и [[Војна границакрајина|Војне границекрајине]] су укинути, а те територије су постале делови Аустрије или Угарске. Усвојен је нови Закон о националностима, који је теоријски бранио права националних мањина, али је често кршен у пракси. Сваких 10 година детаљи нагодбе су поново утврђивани, пошто су и аустријска и мађарска половина Монархије желеле више утицаја у националним питањима. Две владе су често показивале спремност да ометају једна другу, иако је то често било на штету целе Хабзбуршке монархије.
Нагодба је била непопуларна међу осталим мањинама у вишенационалној Монархијимонархији. [[Чеси]] и [[Румуни]] су замерали бечком двору што се консултовао само са мађарским племством, док су [[Срби]] били разочарани укидањем Војне границекрајине.
Мађарски државник Ференц Деак, који се разишао са [[Лајош Кошут|Лајошом Кошутом]] након неуспеле револуције 1848. је био најзначајнија личност око доношења Нагодбенагодбе. Његов главни циљ је био да уједини територије Хабзбурговаца удовољивањем већини мађарских либералних захтева и да Угарској разлог за опстанак у унији са Аустријом. Пошто је аустријски део државе био богатији и насељенији, једнак политички третман је ојачао мађарску половину државе и окончао њихове страхове да ће се бечки двор определити да Словенима[[Словени]]ма, а не њима да већа права.
Двојна монархија која је нагодбом основана као трајно решење је трајала 50 година и распала се након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1918.]].
