Јулија Тимошенко — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 33:
 
== Политичка каријера ==
Пре почетка своје политичке каријере, Јулија Тимошенко је била успешна, али контроверзна пословна жена у гасној индустрији, што јој је донело богатсво. Тимошенкова је ушла у политику [[1996.]]. када је изабрана за заступницу [[Кировоградска област|Кировоградске области]] у [[Врховна Рада|Врховној Ради]] освојивши рекордних 92,3% гласова у својој области. Поново је изабрана на исту функцију [[1998.]]. и [[2002.]]. године. Године [[1998.]]. предводила је Одбор за финансије и државни прорачун Врховне Раде. У раздобљу од [[1999.]]. до [[2001.]]., Тимошенкова је вршила дужност заменика министра за гориво у енергетском сектору у Влади [[Виктор Јушченко|Виктора Јушченка]].
[[ImageДатотека:Timoshenko-bez-kosy.JPG|thumb|left|225px|Јулија Тимошенко]]
Тадашњи председник [[Леонид Кучма]] отпустио ју је у јануару [[2001.]]. под оптужбом фалсификовања царинских докумената и кријумчарења руског гаса за време када је председавала Уједињеним енергетским системима Украјине од [[1995.]]. до [[1997.]]. године. Ухапшена је у фебруару [[2001.]]., али је неколико недеља касније пуштена и ослобођена свих оптужби. Како наводи Јулија, оптужбе су јој подметнули Кучмин режима и лоби индустрије [[угаљ|угља]], којему је Тимошенкова претила да ће искоренити корупцију и увести неке трговинске реформе. Након што су против ње одбачене све оптужбе, започела је с кампањом против тадашњег председника Кучме и његове наводне уплетености у убиство новинара [[Георгиј Гонгадзе|Георгија Гонгадзеа]]. Наредне године је доживела необичну аутомобилску несрећу у којој је умало погинула — случај за који неки верују да се ради о Владином покушају убиства, не би ли се на тај начин с политичке сцене уклонило све популарнију Тимошенкову.
 
Критичари Јулији Тимошенко највише замерају сумњиве методе којима је стекла огромно богатство у кратком временском раздобљу. Неки држе да је она најпогоднија особа која би могла, када би то заиста хтјела, сузбити корупцију у [[Украјина|Украјини]] с обзиром да је добро упозната с илегалним вођењем послова бившег совјетског државног апарата. Њезин бивши пословни сарадник и бивши украјински премијер [[Павло Лазаренко]], условно је осуђен у [[САД|Сједињеним Америчким Државама]] под оптужбом за [[прање новца]], [[Корупција|корупцију]] и превару, а његово изручење затражила је Украјина која га терети за злоупотребу положаја и противзаконито стецање богатства. Верује се да је Лазаренко из земље пребацио милијарде [[Амерички долар|америчких долара]]. Према томе, њен супруг Олександр, је провео је две године скривајући се и избегавајући затворску казну која се темељи, према речима брачног пара Тимошенко, на неутемељенима и политичким оптужбама бившег председника Кучме.
Одмах након [[Наранчаста револуција|Наранчасте револуције]], [[28. јануар]]а [[2005.]]., украјинско тужилаштво је затворило случај против тадашње премијерке Јулије Тимошенко и њених чланова породице због недостатка доказа. Конкретно, радило се о оптужбама против њеног мужа Олександра и његовог оца, Генадија Тимошенка. Убрзо након одбацивања оптужница, Олександр Тимошенко се вратио у Украјину.
 
Пре него што је постала прва премијерка Украјине, Тимошенкова је са садашњим председником Украјине [[Виктор Јушченко|Виктором Јушченком]] била један од главних вођа [[Наранџаста револуција|Наранџасте револуције]] против кандидата проруске [[Партија региона|Партије региона]] [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]] након спорних председничких избора. Први пут је изабрана за премијерку [[24. јануар]]а [[2005]]. и на том месту остала је до [[8. септембар|8. септембра]] [[2005]]. када је Јушченко распустио њену владу.
Ред 76:
[[Категорија:Украјински политичари]]
[[Категорија:Премијери Украјине]]
 
{{Link GA|en}}