Карабин — разлика између измена

'''Карабин''', од француске речи -{''carbine''}- (изговара се -{/ˈkɑrbiːn/}- или -{/ˈkɑrbaɪn/}-) је ватрено оружје налик на пушку или мускету које је изворно спадало у наоружање коњице током XIX и почетком XX века. Пешадија тог доба је била наоружана дужим оружјем веће снаге, док је коњица имала краће и лакше оружје, прилагођено борби на коњу.

 

 

Ређе се сусрећу карабини који испаљују пиштољску муницију, осмишљени као спој брзине паљбе револвера или полуаутоматског пиштоља и прецизности дужег оружја са пушчаном цеви и кундаком. Оваква оружја се у принципу користе као прецизнија алтернатива традиционалном пиштољу, и дан данас их користе поједини полицијски тимови и цивилни спортски стрелци.

== Историја ==

=== Рана историјa: пре 1900. ===

 

Карабин је изворно био лакше, краће оружје, развијено за коњицу. Карабини су били довољно кратки да би могли да се пуне и испаљују са коња, али се то радило веома ретко, јер коњ у покрету представља веома нестабилну основу, а када се заустави, војнику је много лакше да напуни оружје и да гађа ако сјаше, чиме истовремено постаје и ситнија мета.

Карабини су обичнo били мање прецизни и имали су мању снагу од дужих мускета (а касније пушака) које је користила пешадија услед краће нишанске лније и мање почетне брзине зрна испаљеног из краће цеви. Са проналаском брзогорећег (малодимног) [[барут]]а, мања почетна брзина из краће цеви престаје да буде толики недостатак. Са временом, коњица као род војске нестаје, али се карабини задржавају код јединица код којих лакше и компактније оружје представља предност, па чак и на уштрб прецизности на већим даљинама и снаге.

 

 

Током XIX века, карабини су често развијани независно од пешадијских пушака, и у многим случајевима нису користили ни исту муницију, што је отежавало снабдевање. Изузетан искорак у развоју ове врсте оружја остварен је крајем [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] [[Карабин Спенсер|карабином Спенсер]]. Ово оружје је међу првима користило сједињени метак са ивичним паљењем и поседовало је магацин са опругом, смештен у кундаку, који је примао седам метака. Метак је убациван у цев помоћу закривљене полуге која је истовремено служила као браник обараче, слично каснијим пушкама система „Хенри“ и „Винчестер“. Ударач се налазио са спољне стране оружја, у стилу дотадашњих перкусионих пушака, и његово запињање се обављало ручно, независно од убацивања метка у цев.

 

=== Краће пушке, краћи карабини: I и II светски рат ===

 

У деценијама након [[I светски рат|I светског рата]], стандардне пешадијске пушке које су користиле војске широм света постале су краће, било скраћивањем постојећих конструкција, било наоружавањем јединица карабинима, уместо дугим пушкама.

 

 

Амерички [[Карабин M1]] је представљао пример традиционалног карабина јер је био значајно краћи и лакши од пушке [[M1 Гаранд]] са дужином цеви од 457,2-{mm}-. [[Карабин M1]] није настао као скраћивањем пушке [[M1 Гаранд]], како је то било уобичајено у -{XIX}- веку, већ је представљао потпуно нову конструкцију, која је користила мању и слабију муницију. <ref>[http://world.guns.ru/rifle/autoloading-rifles/usa/m1-carbine-e.html Modern Firearms - M1 Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref>

 

[[Велика Британија]] је развила "[[Карабин за џунглу]]" верзију стандардне пешадијске пушке [[Ли-Енфилд]]. <ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/brit/smle-lee-enfield-e.html Modern Firearms - SMLE Lee-Enfield<!-- Bot generated title -->]</ref> Пушку је одликовала краћа цев, скривач пламена, и модификације осмишљене да смање тежину оружја. У званичној номенклатури се води као ''Пушка Бр. 5 Модел 1'' ''{{јез-енг|Rifle, No. 5 Mk I}}''. Уведена је у наоружање крајем [[II светски рат|II светског рата]], али није ушла у ширу употребу све до [[Корејски рат|Корејског рата]]. Кориштена је и током [[Устанак Мау Мау|Устанка Мау Мау]] и [[Малајска криза|Малајске кризе]].

 

За потребе Јуришних одреда војске [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]<ref>А. Животић, “Јуришне (четничке) јединице војске Краљевине Југославије 1940.-1941. године”, Војноисторијски гласник, бр. 1-2, Београд 2003</ref> у Војно техничком заводу у Крагујевцу на основу пушке М1924, произвођене по лиценци Фабрик Насионал {{јез-фра|Fabrique Nationale de Herstal}} из [[Белгија|Белгије]] конструисан је [[Карабин јуришних (четничких) одреда М1924ЧК|карабин М1924ЧК]]. Ознака ЧК је скраћеница за „четнички карабин“, јер је првобитно било предвиђено да се „Јуришни одреди“ зову „Четнички одреди“. Пушка је скраћена по угледу на већ постојећу „соколску пушку“, намењену обуци омладине у гађању. Ручица затварача је савијена на доле ради лакшег руковања, дужина цеви је скраћенa на 415-{mm}-, а цела пушка на 955-{mm}-. <ref>Часопис „Метак“, 1991, Бранко Богдановић: Југословенска јуришна пушка и нож модела 1924 ЧК</ref> У борбеном комплету је и борбени нож са двостраним сечивом <ref>[http://www.berza-antikviteta.com/index.php?s=v&vbr=2 Берза антиквитета: Нож југословенске јуришне пушке.]</ref> који служи као бајонет. Оружје је произвођено од априла 1940. до априла 1941. и тачан број произведених комада се на зна. Немци су заробљене примерке увели у наоружање и означили шифром -{G289(j)}- или именом {{јез-нем|Jugoslawisches Komitengewеhr 7,9mm}}, односно „Југословенска комитска пушка 7,9 -{mm}-.

 

Муниција мање снаге је такође и мање тежине, што омогућава војнику да је носи више са собом. Док је у [[II светски рат|II светском рату]] борбени комплет стрелца са пушком био неколико десетина метака, борбени комплет војника са јуришном пушком АК-47 је 150 метака. Како се у том случају пуца муницијом мање снаге, нема потребе за оружјем дуге цеви, па је могућа употреба краће. Краћа цев, опет, смањује тежину оружја и омогућава лакше руковањима у мањим просторима, као и брже подизање у згиб рамена и брже гађање, што често представља ефекат изненађења. [[Рафал]]на паљба се такође сматра за пожељну одлику, јер омогућава војнику да гађа кратким рафалима од три до пет метака, што повећава вероватноћу поготка покретне мете.

 

Немци су почетком [[II светски рат|II светског рата]] почели са испитивањима карабина са аутоматском пљбом, који су испаљивали стандардну пушчану муницију. Испитивања су показала да ова је варијанта далеко од идеалне, јер се испоставило да није могуће контролисати трзај класичне пушчане муниције при рафалној паљби. Због тога је развијен такозвани [[средњи пушчани метак]]. Ово је постигнуто смањењем дужине, а тиме и снаге стандардног „маузеровог“ пушчаног метка 7,92 × 57. Нови метак је означен као 7,92 × 33 {{јез-нем|Kurz}}, односно кратки. Око овог метка је развијен аутоматски карабин, означен као [[Штурмгевер 44|МП43]] или Машински пиштољ, модел 43 {{јез-нем|Maschinenpistole 43}}. Након ситних изменама, оружје је преименовано у МП44, да би коначно било названо СтГ44, што је скраћено за {{јез-нем|Sturmgewehr 44}}, или у преводу „Јуришна пушка 44. Овај назив је дао Хитлер лично када се на демонстрацији овог оружја уверио у његову ватрену моћ. <ref>[http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/sturmgewehre.htm Lexikon der Wehrmacht<!-- Bot generated title -->]</ref>.

 

Након [[II светски рат|II светског рата]], у СССР-у је око метка М43 7,62 × 39 -{mm}- који су 1943. развили Јелисаров и Семин, конструисана аутоматска пушка [[АК-47]]<ref>[http://world.guns.ru/assault/rus/ak-akm-e.html Modern Firearms - AK-47 AKM<!-- Bot generated title -->]</ref> {{јез-рус|Автомат Калашникова образца 1947 года}}, која је постала пешадијско оружје [[Црвена армија|Црвене армије]] и за мање од једне деценије заменила скоро сво остало пешадијско наоружање. Ова изузетно робустна и успешна конструкција је концепцијски заснована на СтГ44, али не користи систем са одложеним одбрављењем са плутајућом комором, већ много једноставнију и поузданију конструкцију са обртним телом затварача Михаила Калашњикова. Механизам за окидање је развијен по угледу на М1 Гаранд и М1 карабин, а сигурносни по угледу на конструкцију Џона Браунинга са Ремингтонове пушке Модел 8. Оригинални АК47 се сматра првом правом јуришном пушком, или јуришним карабином, како се назива у појединој литератури.

 

САД су током II светског рата у наоружању имале и карабин М2, аутоматску верзију карабина М1, у калибру 7,62 × 33 -{mm}-, али је полуатоматска верзија М1 произвођена у десет пута већим количинама од М2.

 

Иако земље [[НАТО]]-а нису усвајале средњу пушчану муницију, наставиле су са тенденцијом развоја краћих и лакших пушака које се пуне оквиром. Земље НАТО су усвојиле метак 7,62 × 51 -{NATO}-, који се у балистичком смислу веома мало разликује од метака [[.308 Винчестер]] и [[.303 Бритиш]], као и неколико пушака као што су [[ФН ФАЛ]]<ref>[http://world.guns.ru/assault/be/fn-fal-e.html Modern Firearms - FN FAL<!-- Bot generated title -->]</ref> и [[M-14]].<ref>[http://world.guns.ru/assault/usa/m14-e.html Modern Firearms - M14<!-- Bot generated title -->]</ref> У Великој Британији је у Краљевској фабрици малог оружја {{јез-енг|Royal Small Arms Factory}} развијен пројекат ЕМ-2 или Пушке Бр. 9 Модел 1 {{јез-енг|Rifle No.9 Mk1}} <ref>[http://www.quarry.nildram.co.uk/Assault.htm Assault Rifles And Their Ammunition:<!-- Bot generated title -->]</ref> булпап карабина који је користио веома ефикасну експерименталну средњу пушчану муницију .280 бритиш, која се у литератури среће и као 7 -{mm}- НАТО, .280/30 или 7 × 43 -{mm}-. ЕМ-2 је на уведен у наоружање британских и канадских јединица током 1951, али је веома брзо и избачен на захтев Американаца који су сматрали да је метак 7 × 43 -{mm}- недовољне снаге за употребу у митраљезима и пушкама.

 

До почетка шездесетих година -{XX}- века САД су усвојиле метак 5,56×45. Његово зрно је лакше и мање од совјетског метка М43 за АК-47, али има већу почетну брзину. У оружаним снагама САД, јуришни карабин [[М-16]]<ref>[http://world.guns.ru/assault/usa/m16-m16a1-m16a2-m16a3-e.html Modern Firearms - M16 M16A1 M16A2 M16A3<!-- Bot generated title -->]</ref>, уведен у наоружање [[1963]], до [[1969]]. је заменио пушку [[M-14]] као стандардно пешадијско оружје. Карабин М-16, иако веома прецизан, добро уравнотежен и лаган - у првој верзији тежак само 2.800 грама - у вијетнамским џунглама се показао као изузетно осетљиво и непоуздано оружје. Ипак, ова пушка је револуционарна јер су у њеној конструкцији примењени у то време потпуно нови материјали: алуминијум, полимери и стаклена влакна, који се дотле нису користили за израду главних делова оружја.

 

Тренд супербрзе муниције малог калибра је настављен 1974. када је у [[СССР]]-у усвојен нови средњи пушчани метак 5Н7, калибра 5,45 × 39 -{mm}-. Постојећа пушка [[АК-47]] је прилагођена новом метку, а модел је назван АК-74, или {{јез-рус|Автомат Калашникова образца 1974 года}}. У односу на АК-47, АК74 одликују: побољшана ергономија кундака, мања тежина од само 3.300 грама, знатно већа почетна брзина зрна од 900 метара у секунди, већа прецизност, мањи трзај и боља контрола при рафалној паљби. Радни век је знатно повећан тврдим хромирањем цеви, а пушка је добила и нови компензатор одскочног угла, који је истовремено и скривач пламена. При свему томе, задржана је поузданост и једноставност оригиналног Калашњикова.

 

== Модерни развој ==

 

Данашње карабине одликују још мање тежине и дужине од ранијих модела, масовније увођење булпап концепције, оптичких нишана, модуларних измењивих делова, као и употреба вештачких и композитних материјала. Булпап конфигурација омогућава да оружје задржи пуну дужину цеви, а да при томе остане кратко и спретно за руковање. Код многих модела војник према потреби може додатно скратити оружје заменом дуже цеви за краћу, а у свету последњих година влада тренд модуларних мултикалибарских пушака,<ref>[http://www.defensereview.com/m16a5-concept-a-modular-multi-caliber-rifle-for-future-infantry-warfighters/ Defense Review - M16A5 Concept: A Modular, Multi-Caliber Rifle for Future Infantry Warfighters?<!-- Bot generated title -->]</ref> које брзом заменом цеви и затварача омогућавају коришћење више калибара и врста муниције. Класичан пример пушке модуларне конструкције која омогућава брзу измену цеви је аустријски Штајер АУГ {{јез-нем|Steyer AUG}}. Ово изузетно успешно оружје брише границу између пушке и карабина, јер се за изузетно кратко време према потреби претвара у једно или друго. Други актуелни тренд је да се око истог концепта развија читава породица оружја: јуришна пушка нормалне величине, карабин и оружје за подршку - нека врста пушкомитраљеза, продужене цеви са ножицама - али која користи средњи, уместо класичног пушчаног метка.

 

У САД је настављен развој оружја заснованих на оригиналној Стонеровој конструкцији са краја педесетих. Од [[1997]], основно оружје пешадије Армије САД је [[М-4]], карабинска верзија модела [[М16А2]]. Модели М-4 и М16А2 деле око 80% заједничких делова. <ref>[http://www.army.mil/factfiles/equipment/individual/m4.html M-4 Carbine Fact File for the United States Army<!-- Bot generated title -->]</ref> Након вишедеценијског развоја ова пушка је претрпела значајне измене и претворена је у доста поузданије оружје, мада се [[1997]]. на тестовима у пустињским условима показалa као знатно инфериорнија у односу на Хеклер и Кох -{HK-416}-, Хеклер и Кох -{XM-8}- и ФН -{SCAR}-. Из десет пушака сваког модела је испаљено по 6.000 метака, при чему је М-4 имала 882 застоја, од којих 19 тежих, који су захтевали интервенцију пушкара. ФН -{SCAR}- је имала 226 лакших застоја, -{HK-416}- 223 лакших, а -{XM-8}- 116 лакших и 11 тежих застоја. <ref>[http://www.military.com/NewsContent/0,13319,143790,00.html Army Agrees to M4 Sand Test Shoot-Off<!-- Bot generated title -->]</ref>

 

Поред познатих великих произвођача, од којих поједини доминирају светским тржиштем већ скоро читав век, као што су „Хеклер и Кох“, „ФН“, „Мадсен“ и „Берета“, последњих деценија су се појавиле савремене и квалитетне конструкције из земаља које су до недавно биле увозници, а не произвођачи. Ту спадају Иран, Израел, Мексико, Индија, Индонезија, Аустралија и Јужна Африка.

 

Пратећи опште трендове и фабрика [[Застава Оружје]] је према спецификацијама [[Војска Србије|Војске Србије]] модернизовала своју породицу пешадијског наоружања, засновану на систему Калашњикова и увела у производњу модел [[Застава М21|М-21]] <ref>http://web.archive.org/web/20080116184610/http://www.danas.co.yu/20040812/terazije1.html Данас, 12. август 2004.</ref>. Оружје је конструисано око метка 5,56 × 45 -{NATO}-. Производи се у три верзије: "[[Застава М21|М-21]]", „М-21С“ и „М-21 аутомат“. [[Застава М21|М-21]] је јуришна пушка пуне дужине од 1000 -{mm}-, док су остале две верзије карабини дужине 915, односно 815 -{mm}-. (Све дужине су са расклопљеним кундаком).

 

=== Пиштољски карабини ===

 

Једна од неуобичајених класа су карабини који испаљују пиштољску муницију. Ова врста оружја се појавила непосредно након масовног увођења сједињеног метка на црни барут са ивичним паљењем. Развијена ја као подршка популарних [[револвер]]а тог времена и испаљивала је исту муницију, али je омогућавала већу почетну брзину зрна, домет и прецизност од револвера. Овакве карабине су носили каубоји, истраживачи, представници закона и остали становници Дивљег запада. Класичну комбинацију су представљали „Винчестерова“ репетирка<ref>[http://www.uberti.com/firearms/1873_rifle_and_carbine.php Uberti 1873 Rifle and 1873 Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref> и „Колтов“ револвер калибра .44-40 или .38-40. Почетком -{XX}- века, овај тренд је настављен са модернијим и снажнијим револверским мецима на малодимни барут, карабинима „Винчерстер 1894“ и „Марлин 1894“ у калибрима .38 специјал/.357 Магнум и .44 специјал/.44 магнум, да би временом постепено замро.

 

 

Последњих деценија, ова врста карабина доживљава своју ренесансу. Међу значајније моделе који се више не производе спадају „Ругеров Полицијски карабин“<ref>[http://www.wordiq.com/definition/Ruger_Police_Carbine Ruger Police Carbine - Definition | WordIQ.com<!-- Bot generated title -->]</ref> {{јез-енг|Ruger Police Carbine}}, који је користио оквире „Ругерових“ пиштоља одговарајућег калибра, као и „Марлин кемп карабином“<ref>[http://www.gunblast.com/Marlin-Camp9.htm Marlin Model 9 Semi-Auto 9mm Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref> {{јез-енг|Marlin Camp Carbine}} калибра .45ACP, који се пунио оквирима „Колта“ 1911.

 

Основне предности пиштољског карабина су повећана прецизност у односу на пиштољ, услед дуже цеви и бољег ослањања помоћу кундака, релативно мали трзај, мали бљесак, већа почетна брзина и енергија зрна коју даје дужа цев, што опет доводи до веће кинтетичке енергије зрна. У већини случајева је ту и већа могућност уградње оптике и ласерских обележивача. Са друге стране, зрно мање брзине и пробојности у односу на пушчано, представља мању опасност за цивиле у урбаним окружењима, посебно у полицијским акцијама. Зато је пиштољски карабин све омиљеније оружје полиција широм света.

 

== Референце ==

 

[[Категорија:Галицизми]]