Квинт Серторије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато id:Quintus Sertorius
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 5:
За време владавине популара у Риму Серторије је као претор био управник једне шпанске провинције. Изгнао га је у Мавретанију на неко време [[Гај Аније Луско]], кога је Сула послао против Серторија. Тамо је успешно интервенисао у борби за престо. [[Лузитанци]] су га чак прихватили за свог владара. На [[Иберско полуострво]] се вратио и на дуже време фактички владао том облашћу независно од [[Римска република|Рима]]. Успешно је одолевао од [[Квинт Цецилије Метел Пије|Квинта Цецилија Метела Пија]], кога је Сула 79. пре н. е. послао у Онострану Шпанију ({{јез-лат|Hispania Ulterior}}). Његов квестор [[Луције Хиртулеј]] такође се борио исто тако успешно у Овостраној Шпанији ({{јез-лат|Hispania Citerior}}).
 
Године 77. пре н. е. Серторију се са многим Римљанима придружио изгнани [[Марко Перперна]]. Серторије је од римских изгнаника основао сенат као пандан оном у Риму. У великој мери се ослањао на аутохтоно становништво, које је наводно угледало белу срну што је био довољан знак да је Серторије у вези са боговима. У тешким борбама се одупирао војсковођама које је слао Рим, пре свега [[Гнеј Помпеј Велики|Гнеју Попмеју Великом]], који је дошао у Шпанију 76. пре н. е. са 30.000 људи.
 
Серторије је чак склопио савез са [[Митридат VI од Понта|Митридатом Понтским]] 74. пре н. е. Убијен је у завери, иза које је стајао Перперна, тако што је избоден на смрт приликом једног банкета 72. пре н. е. Његова смрти значила је пропаст поретка који је оставио иза себе; Перперна, који га је наследио, недуго потом је доживео од Помпеја поражавајући пораз те је и смакнут.
 
== Литература ==
* -{Karl Christ, ''Krise und Untergang der Römischen Republik. Wissenschaftliche Buchgesellschaft'', Darmstadt 2007, S. 233–240.}-
 
* -{N. A. Maškin, ''Istorija starog Rima'', 9. izd., Prev. sa rus. M. Marković, Beograd 2002, str. 243-44.}-
*-{Karl Christ, ''Krise und Untergang der Römischen Republik. Wissenschaftliche Buchgesellschaft'', Darmstadt 2007, S. 233–240.}-
*-{N. A. Maškin, ''Istorija starog Rima'', 9. izd., Prev. sa rus. M. Marković, Beograd 2002, str. 243-44.}-
 
{{DEFAULTSORT:Серторије, Квинт}}