26. децембар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато si:දෙසැම්බර් 26
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''26. децембар''' (26.12.) је 360. дан године по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (361. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 5 дана.
 
== Догађаји ==
{{МесецДецембар
| commonscat = 26 December
}}
* [[1805]]. — [[Француска]] и [[Аустријско царство|Аустрија]] потписале, у [[Пожун]]у, ([[Братислава]]) мировни уговор, после [[Наполеон]]ове победе у [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]], којим је Француска добила [[Венеција|Венецију]], [[Истра|Истру]] без [[Трст]]а, [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока которска|Боку которску]] и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су [[1814]]. на [[бечки конгрес|Бечком конгресу]].
* [[1825]]. — У [[Санкт Петербург]]у, на дан полагања заклетве новом цару [[Николај I|Николају I]] избила је [[декабристи|побуна декабриста]], противника [[цар]]изма у Русији.
* [[1874]]. — [[Феликс де Блохаузен]] постао премијер [[Луксембург]]а.
* [[1898]]. — [[Пјер Кири|Пјер]] и [[Марија Кири]] открили први [[радиоактивност|радиоактивни]] хемијски елемент и назвали га [[радијум]].
* [[1908]]. — Американац [[Џек Џонсон]] је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни [[Боксер (спортиста)|боксер]] првак света у [[тешка категорија|тешкој категорији]].
* [[1922]]. — Вођа [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[Владимир Илич Лењин]] завршио први део свог "Писма конгресу", касније познатог као "[[Лењинов тестамент]]", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу "тестамента", који је написао [[4. јануар]]а [[1923]]. Лењин је сугерисао да [[Стаљин]] буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
* [[1941]]. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка [[Манила|Манили]], амерички генерал [[Даглас Макартур]] прогласио је филипинску престоницу "[[отворени град|отвореним градом]]". Упркос томе у Манили су [[1941]], [[1942]]. и [[1945]]. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
* [[1943]]. — Британска [[морнарица]] је у Другом светском рату потопила "[[Шарнхорст]]", последњи велики немачки [[бојни брод]].
* [[1968]]. — У Савезној народној скупштини усвојени су [[амандман]]и на [[Устав СФРЈ из 1963.|Устав СФР Југославије]], којима се шири [[аутономија]] [[покрајина]] и оне добијају статус сличан [[република]]ма. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини [[Косово и Метохија]] уведен је назив [[Косово]].
* [[1971]]. — У знак протеста због америчког ангажовања у [[Вијетнам]]у, 16 америчких ратних [[ветаран]]а Вијетнамског рата окупирало је [[Статуа слободе|Статуу слободе]] у њујоршкој луци.
* [[1975]]. — Летом на линији [[Москва]]-[[Алма Ата]], [[Тупољев Ту-144]] је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
* [[1989]]. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с [[Јон Илијеску|Јоном Илијескуом]] на челу, дан после погубљења [[Николае Чаушеску]]а.
* [[1990]]. — Скупштина [[Словенија|Словеније]] прогласила самосталност те републике, након [[плебисцит]]а 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
* [[1991]]. — У [[Алжир]]у су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
* [[1994]]. — Нападом [[командос]]а на отети француски путнички авион на аеродрому у [[Марсеј]]у ослобођено је 239 [[путник]]а и чланова посаде које су [[ислам]]ски терористи држали као [[Талац|таоце]] после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
* [[1998]]. — Бивши лидери [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] [[Кије Сампан]] и Нуон Чеа предали су се [[камбоџа]]нској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
* [[1998]]. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места [[Подујево]], након што је у селу Обранџе убијен један [[Срби]]н.
* [[2000]]. — У [[пожар]]у у [[дискотека|дискотеци]] у кинеском граду [[Лиојанг]]у живот је изгубило 311 људи.
* [[2001]]. — [[Израел]]ски министар одбране [[Бенџамин Бен-Елизер]] изабран је за председника Лабуристичке партије.
* [[2003]]. — У [[земљотрес]]у јачине 6,3 степена [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]] који је погодио ирански град [[Бам]], погинуло је око 30.000 људи.
 
==Рођења==
* [[1716]]. — [[Томас Греј]], енглески [[писац]].
* [[1791]]. — [[Чарлс Бебиџ]], енглески математичар, отац рачунарства
* [[1883]]. — [[Морис Утрило]], енглески сликар.
* [[1893]]. — [[Мао Цедунг]], кинески [[револуционар]] и [[државник]].
* [[1975]]. — [[Марсело Риос]], чилеански [[тенис]]ер.
 
== Смрти ==
*[[1716]]. — [[Томас Греј]], енглески [[писац]].
*[[1791]]. — [[Чарлс Бебиџ]], енглески математичар, отац рачунарства
*[[1883]]. — [[Морис Утрило]], енглески сликар.
*[[1893]]. — [[Мао Цедунг]], кинески [[револуционар]] и [[државник]].
*[[1975]]. — [[Марсело Риос]], чилеански [[тенис]]ер.
 
==Смрти==
* [[1530]]. — [[Бабур]], први цар Могулског царства
* [[1890]]. — [[Хајнрих Шлиман]], немачки археолог. (*[[1822]].)
* [[1972]]. — [[Хари Труман]], [[председник САД]]. (*[[1884]].)
 
== Празници и дани сећања ==
{{ХронологијаДно}}