Реализам — разлика између измена

[[СликаДатотека: Gustave_Courbet_014.jpg|десно|мини|300п|Жене при просејавању обиља Гистав Курбе]]

У Европи реализам није унео много промена- оно што је ново јесте став уметника уколико је он био ангажован. Курбе је био ангажован и код њега се реализам појављује као врховни принцип који је остварен на темељу студија природе. Још у пуном јеку романтицизма под утицајем енглеских пејзажиста углавном [[Џон Канстабл|Џона Канстабла]] формира се група млађих сликара уметника који у Барбизону формирају [[1830.]] уметничку колонију која је посвећена сликању пејзажа. Њих предводи [[Теодор Русо]] и код њих тек наслућујемо реализам. [[Жан Батист Коро]] остварује поетизовани пејзаж. [[Оноре Домије]] објављује карикатуре против краља и због њих проводи шест месеци у затвору као и Жан Франсоа Миле. Оноре Домје био је највећи карикатурист онога доба. Карикатуре су му доносиле тешкоће и с њима је он ишао у саму бит ствари. Био је добар сликар и касније се све више посвећује сликарству. У стању је да сажима и уопштава он је синтетичар и умео је да буде близак идејама које су се појављивале у крај [[19. век]]а. Уметник тежи да изрази адекватну боју коју види у природи. Уметници се држе класичних пропорција људског тела све до тога времена и о новим елементима можемо говорити тек од праваца који су настали почетком [[20. век]]а.

У расправи о универзалијама реализам означава гледиште које је насупрот номинализму. Појам универзалије (од латинског -{universalis}- са значењем „оно што припада свему“) односи се на појмове врсте, род и класа. Њему су супротни појмови партикуларија и индивидуа. [[Платон]] је за означавање универзалије користио речи -{eidos}- или идеја. [[Аристотел]] је користио реч „-{to katholon}-“. Проблем настаје када се питамо какав је онтолошки статус универзалија, односно, какав је њихов статус у стварности. Филозоф реалиста сматра да оне постоје изван духа. За концептуалисту универзалија има стварност само у духу, а за номиналисту универзалија је само име, и не постоји ни у духу ни изван њега. Дакле, за филозофа реалисту универзалија има извесну стварност, постоји, изван духа. Платон се сматра апсолутним реалистом. По њему идеје или универзалије постоје независно од било чега у свету, оне имају властито царство и заправо су узори према којима су створене појединачне ствари. Аристотел се сматра умереним реалистом. На позицији реализма у вези са универзалијама су Плотин, Порфирије, св. Августин, Еригена, Анселмо, [[Тома Аквински]], [[Хегел]]. Расел, Мур.