Аџарија — разлика између измена

! colspan="2" align=center bgcolor="#FFDEAD" | Аутономна Република Аџарија</big>

{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"

|----

| align="center" width="50 %" | [[Застава Аџарије|Застава]]

|}

|-

|-

|----- valign="top"

|----- bgcolor="#FFFFFF"

|}

'''Аџарија''' ([[Грузијски језик|грузијски]]:''აჭარა'') је аутономна република у саставу [[Грузија|Грузије]]. Има површину од 2.900 -{km²}- и 376.016 становника (подаци из 2002. године). Главни град је [[Батуми]].

 

Налази се на југозападу Грузије и граничи се са [[Турска|Турском]] на југу, док је на западу обала [[Црно Море|Црног Мора]]. То је брдско-планинска регија са врховима који достижу висину преко 3000 метара. Око 60% територије је под шумом.

 

У античко доба, територија данашње Аџарије је припадала држави који су [[Стари Грци]] звали [[Колхида]]. У 11. веку, ово подручје постаје део уједињеног [[Краљевина Грузија|Грузијског краљевства]], а после распада овог краљевства, на подручју Аџарије се смењују разне управе, да би 1535. године Аџарија постала део [[Кнежевина Гурија|Кнежевине Гурије]]. Подручје затим 1547. године освајају [[Турци|Османски Турци]], да би оно наизменично било под влашћу [[Османско царство|Османског царства]] и [[Гурија|Гурије]], све до 1614. године, када дефинитивно улази у састав Османског царства. После успоставе османске власти, један део аџарског становништва се одселио на друге грузијске територије, а други део је прешао на [[ислам]]. 1878. године, регион постаје део [[Руско царство|Руског царства]], због чега се један део муслиманског становништва Аџарије исељава у [[Турска|Турску]].

 

 

После револуције у Грузији и доласка [[Михаил Сакашвили|Михаила Сакашвилија]] на власт тензије између централне грузијске владе и Аџарије су се појачале. У мају 2004. године, грузијска армија се спремала да изврши инвазију на Аџарију, а снаге лојалне Абашидзеу порушиле су мостове који су Аџарију повезивали са остатком Грузије. У Аџарији су организоване демонстрације против Абашидзеа, а грузијске специјалне јединице упале су на територију Аџарије и почеле да разоружавају снаге лојалне Абашидзеу. После разговора са руским званичником [[Игор Иванов|Игором Ивановим]], Абашидзе је дао оставку и емигрирао у [[Москва|Москву]]. После тога, у Аџарији се формира нова власт потпуно лојална централној власти у [[Тбилиси]]ју, а према тврдњама дела грузијске опозиције и неких европских посматрача, централна грузијска власт је аутономни статус Аџарије свела на номиналан. На нову заставу Аџарије, усвојену 2004. године, стављен је [[крст]] као симбол, што је од стране локалних [[муслимани|муслимана]] протумачено као знак увреде за њихову религију.

 

[[Аџари]] су етничка група [[Грузијци|Грузијаца]], а говоре [[Аџарски дијалекат|аџарским дијалектом]] [[Грузијски језик|грузијског језика]]. У односу на остале Грузијце, разликују се својом религијом, т. ј. знатан број становника Аџарије су [[Ислам|муслимани]]. До распада СССР-а већина становника Аџарије били су муслимани (70% по подацима из 1991. године), али је тада започео процес [[христијанизација|ре-христијанизације]] подржаван од стране грузијске владе, тако да је по подацима из 2006. године у Аџарији било 63% [[Православље|православних хришћана]] и свега 30% [[муслимани|муслимана]].

 

По подацима из 2002. године, велика већина становника републике (93,4%) се опредељују као [[Грузијци]] или [[Аџари]]. [[Руси|Руса]] је 2,4%, [[Јермени|Јермена]] 2,3%, а остале етничке групе чине мање од 1% становништва.

 

Већи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [http://world-gazetteer.com/]