Цепелин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Друго значење|[[рок]] бенд|[[Лед зепелин]]}}
[[СликаДатотека:First_Zeppelin_ascent.jpg|мини|220п|<center>Први цепелин (LZ1) лети изнад језера Констанца, [[2. јул]] [[1900]].]]
'''Цепелин''' је тип [[балон (ваздухоплов)|балона]] [[ваздухоплов]]а на моторни погон<ref name="оксфорд">Оксфорд школска енциклопедија, Књига-комерц (2007), ISBN 978-86-7712-190-7</ref>, којег је развио гроф [[Фердинанд фон Цепелин]] почетком [[20. век]]а, базираног на ранијим нацртима [[Давид Шварц|Давида Шварца]]. Често се користи и реч „'''дирижабл'''“, која потиче од француске речи ({{јез-фр|dirigeable - управљив}})<ref>[http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=дирижабл&Submit=Тражи Вокабулар: дирижабл, приступ 1. новембар 2012]</ref>.
 
У питању је летелица лакша од [[ваздух]]а, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља [[пилот]] помоћу великог [[кормило|кормила]]. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен [[мотор]], који покреће [[пропелер]]е. Кетање летелице не зависи од [[ветар|ветра]]. За погон се раније користио [[водоник]], а данас се користи [[хелијум]]. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/323985/Policija-nadgledala-dilere-iz-cepelina Блиц онлајн: Полиција надгледала дилере из цепелина, Тамара Марковић Субота, 16. мај 2012, приступ 1. новембар 2012]</ref> снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије [[перспектива|перспективе]]. Користе се и као летеће [[дизалица|дизалице]], којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.<ref name="оксфорд" />
 
== Историја ==
[[СликаДатотека:Hindenburg_burning.jpg|мини|220п|<center>Хинденбург (LZ129), [[6. мај]] [[1937]].]]
Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла [[Огњеслав Костовић Степановић]], још [[1888]]. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је трагични [[пожар]] спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], при опсади [[Париз]]а, мада је чуо и за сличну употребу током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]]. Осмислио је летелицу [[1890]]. године, на основу нацрта [[Давид Шварц|Давида Шварца]], али је у конструисање кренуо [[1899]]. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је [[2. јун]]а [[1900]]. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 метара и имао је два Дајмлер мотора од 10,6 -{kW}-.
 
LZ1 је прва летелица коришћена за комерцијалне летове почевши од [[1909]]. године. До [[1914]]. године је Немачко аеро-удружење обавило 1.500 ваздушних летова превозећи 35.000 путника без иједне незгоде.
Немачко ваздухопловство [[1909]]. године у наоружање уводи модел Z1, а током [[Први светски рат|Првог светског рата]] је масовно коришћен у извиђачке али и бомбардерске сврхе. Десетине летова су изведене над територијом [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] током којих су избачене тоне [[бомба|бомби]] уз мањи војни али значајни психолошки ефекат.
Немачки пораз у Првом светском рату је зауставио развој овог вида ваздушног [[транспорт]]а све до [[1920е|1920.-их]], када креће [[ренесанса]]. Тако је [[1924]]. године у [[САДСједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] конструисан ZR-1, прва америчка летелица, а [[12. октобар|12. октобра]] је ZR-3 "USS Los Angeles" обавио први трансатлантски лет дуг 8.050 километара који је трајао 82 сата и 2 минута. Врхунац је [[1930е|1930.-их]] када летелице LZ127 Graf Zeppelin и LZ129 Hindenburg обављају прве трансатлантске летове.
 
Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 метара. Произведен је у [[Немачка|Немачкој]] 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.<ref name="оксфорд" /> Свој последњи лет започео је из [[Франкфурт]]а [[3. мај]]а [[1937]].<ref>[http://www.airships.net/hindenburg/disaster Аirships.net: The Hindenburg Disaster, приступ 1. новембар 2012]{{ен}}</ref> Прелетео је [[Атлантик]] за 65 сати.<ref name="оксфорд" /> Међутим, [[6. мај]]а, на пристаништу код [[Лејкхурст]]а, [[Њу Џерзи]], у раним јутарњим сатима,<ref name="оксфорд" /> хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радио пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне [[индустрија|индустрије]]. Од тада се за погон више није користио водоник.<ref name="оксфорд" />
 
[[1990е|Деведесетих]] година [[20. век]]а долази до оживљавања идеје цепелина. Међутим овога пута за туристичке и рекламне сврхе. Нове летелице, назив им је Zeppelin NT, више нису грандиозних димензија и много су безбедније.