Операција Опера — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (додана категорија Историја Израела помоћу геџета HotCat)
м (разне исправке; козметичке измене)
|јачина2 = [[ПВО]] - непознат број
|губици1 = нема
|губици2 = 10 ирачких војника<br />1 Француз
}}
 
 
== Напад ==
[[СликаДатотека:IAF F-16A Netz 243 CIAF 2004.jpg|Израелски -{F-16}- који је учествовао у нападу на Озирак 1981. године|мини|220px]]
Израелски планери детаљно су испланирали акцију уништења ирачког нуклеарног реактора, за шта су одабрани најбољи пилоти моћног Израелског ратног ваздухопловства. Локација реактора налазила се отприлике 1.100 километара ваздушне линије удаљена од Израела, што је захтевало дуги лет преко непријатељске територије, па су за успешно извођење спроведене опсежне припреме које су укључивале и вежбу дуготрајног лета на траси те дужине, као и гађање сличног објекта. Група од осам израелских ваздухоплова -{F-16}-, намењених за уништење циља, и шест летелица F-15, које је требало да им пруже ваздушну подршку, узлетела је 7. јуна 1981. у 15:55 по локалном времену из ваздушне базе Ецион на југу Израела. Након ниског лета ваздушним просторима [[Јордан]]а и [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]], како би избегли радаре арапских земаља, у поподневним сатима израелски авиони су стигли до мете. Након идентификације циља, у 17:55 сати први је израелски авион ракетирао нуклеарни реактор, након чега је циљ бомбардовало преосталих седам -{F-16}-. Ирачка противваздушна одбрана била је затечена нападом и није стигла да правовремено реагује, па је у само осамдесет секунди реактор Осирак уништен.
 
Повратак летелица у Израел протекао је у реду, па се свих четрнаест израелских авиона успешно вратило у полазну базу. Израелски ваздушни напад имао је 11 жртава - живот је изгубило 10 ирачких војника и један француски техничар који је радио на одржавању. Вести о израелском нападу на ирачки реактор Осирак објављене су у медијима тек 24 сата након што је напад изведен, а занимљиво је да је Ирак тек тада признао да се напад догодио. Израелска је војска с дозом ироније саопштила да је нападом ''нуклеарни дух Багдада враћен натраг у боцу''.
 
Сасвим очекивано, израелска акција наишла је на оштре реакције у иностранству, а напад је осудило и [[Савет безбедности]] [[Уједињене нације|Уједињених народа]] уз глас чврстог израелског савезника, [[САДСједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]. Израелу, који је и сам вредно радио на свом нуклеарном програму, у међународној су јавности замерана двострука мерила.
 
Реактор Осирак је у израелском ваздушном нападу у потпуности уништен, а губитак реактора значио је тежак ударац ирачком нуклеарном програму од којег се Ирак никад није у потпуности опоравио. Упркос томе, Садам Хусеин није намеравао да одустане од нуклеарног програма, па је затражено од Француске да обнови реактор. Ирачки захтјев за обновом Осирака француска влада је испрва прихватила, међутим Париз се касније повукао, а [[1984]]. године објављује да је нуклеарна сарадња Француске и Ирака окончана. Оставши без реактора Осирак, Ирак је осамдесетих година био присиљен да се окрене се мање амбициозном процесу обогаћивања уранијума електромагнетском сепарацијом изотопа.
[[Категорија:Историја Ирака]]
[[Категорија:Историја Израела]]
 
{{Link GA|es}}
 
1.572.075

измена