Козара — разлика између измена

48 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (navodnici)
м (разне исправке; козметичке измене)
| републике = БиХ - Република Српска
| највиши_врх = Лисина (Козара)|Лисина
| надморска_висина = 978<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"></ref>
| венац =
| група =
'''Козара''' је планина у сјеверозападном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]]<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина">''Козара: вјечито поносна и легендарна планина'', аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), стр. 5</ref>, [[Босна и Херцеговина|БиХ]].
 
Козара се простире у дужину од 70 км и ширину од 20 до 30 км.<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"></ref> Омеђена је ријекама [[Река Сава|Савом]] на сјеверу, [[Врбас (река)|Врбасом]] на истоку, [[Сана (река)|Саном]] на југу, [[Уна|Уном]] на западу и [[Гомјеница (река)|Гомјеницом]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"></ref> Највиши врх Козаре је [[Лисина (Козара)|Лисина]] (978 м).<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"></ref> Козара се протеже у правцу сјеверозапад-југоисток на подручју 7 општина: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка, Лакташи, Бања Лука и Приједор.<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"></ref>
 
 
Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).
 
Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада [[Динарске планине |Динарском систему]]планина.
 
И поред тога што је Козара стара-громадна [[планина]] и релативно мале [[надморска висина|надморске висине]], она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, [[увала]], завала.
Богата је сваковрсном ловном дивљачи: [[срна|срном]], [[дивља свиња|дивљом свињом]], [[дивља mачка|дивљом мачком]], [[лисица|лисицом]], [[зец]]ом, потом [[фазан]]ом, [[дивља патка|дивљом патком]], [[јаребица|јаребицом]], у вријеме великих поплава ријеке Саве, бјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и [[јелен|јелени]], што све заједно чини ловни резерват риједак у овоме дијелу [[Балкан]]а. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.
 
== Индустријски потенцијали ==
Непрегледне шуме, уз домаћински однос према њима и нама, су непресушни извор блага од здравља до индустрије.
Премудра и намјерна [[Аустроугарска]] царевина је, још крајем 19. вијека, по цијелој Козари изградила ускотрачну пругу којом је лакше и брже одвозила наше шуме у своје фабрике. (Остаци пруге су и сада видљиви по планини).
 
== Туризам, лов, планинарење на Козари ==
 
Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих [[Планинарење|планинарских]] и ловачких друштава из околних градова, [[Приједор|Приједора]], [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]], [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Градишка|Градишке]].
 
== Предајник ==
На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник [[Радио-телевизија Републике Српске|Радио-телевизије Републике Српске]], односно антенски стуб и систем.<ref name="Нови предајник на Козари">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=47145 |title=Нови предајник на Козари |author= |authorlink= |coauthors= |date = 2. 10. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 3. 10. 2011. }}</ref> Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] и [[Радио-телевизија Републике Српске|Радио-телевизије Републике Српске]].<ref name="Нови предајник на Козари"></ref> Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.<ref name="Нови предајник на Козари"></ref>
 
[[Датотека:Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg|мини|десно|170п|Споменик жртвама усташко-фашистичког терора на Мраковици]]
 
== Kозара и историја ==
 
Козара је питома планина. Није висока, али су све остале њене димензије, и географске и оне друге, грандиозне. На њој, по [[Витловска |Витловској]] има прашумских простора по којима још није крочила људска нога. Није ова планина безазлена, у њој се лако може и лутати и залутати, а да није таква зар би се по њој током вијекова тражила збјежишта што су чувала главе за сва наша сјећања.
Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим [[нација|многонационалним]] и [[конфесија|многоконфесионалним]], па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Њемаца, [[Петар Поповић Пеција|Петра Поповића- Пеције]] и др [[Младен Стојановић|Младена Стојановића]], националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских [[усташе|усташа]], па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су [[Срби|Срби]] долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. Koзара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у Дугом свјетском рату против Њемаца и домаћих [[квислинг|квислинга]] на територији тадашњне [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], потом [[ФНРЈ|ФНРЈ-е]] и [[СфРЈ|СФРЈ-е]]. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.
 
На једном од врхова планине Козаре, на вису [[Мраковица]], подигнут је [[Споменик револуцији (Козара)|монументални споменик]] палим за слободу у [[Други светски рат|Другом светском рату]], рад вајара [[Душан Џамоња|Душана Џамоње]], са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.
 
== Врхови Козаре ==
* [[Шупљковац]] (652 м)
* [[Козарачки камен]] (659 м)
* [[Витловска |Витловска коса]] (589 м)
* [[Палеж_Палеж (Козара)|Палеж]] (542 м)
* [[Медњак]] (440 м)
 
Датотека:Kozarackikamen.jpg|Врх Козарачки Камен 659м
</gallery></center>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
* Марјановић Н. Тенис у Приједору, Србоштампа, Београд, 1999.
*
== Извори ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
{{Портал кип}}
1.572.075

измена