Јајинци — разлика између измена

8 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Јајинци''' су предграђе [[Београд]]а које припадају [[градска општина Вождовац|општини Вождовац]]. Јајинци су место једног од највећих покоља у Србији током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у ком су [[трећи рајх|немачке]] снаге убиле скоро 80.000 људи, од којих су многи били заточеници оближњег [[Бањички логор|Логора Бањица]].
 
== Положај ==
Јајинци се налазе у долини Липничког потока. Некада су били мало село далеко од центра Београда, а данас су израсли у једно од највећих константних градилишта у Београду. Јајинци се граниче са [[Бањица|Бањицом]] на северу, [[Кумодраж]]ом на истоку и селом [[Раковица (Београд)|Раковицом]] на југу. Источна граница Јајинаца је одређена потоком [[Јелезовац]], који такође чини границу [[градска општина Раковица|општине Раковица]].
 
Велики расадник се налази на северу Јајинаца, док је Меморијални парк Јајинци у јужном делу. Мала Утрина, западно поднасеље Јајинаца се налази у доњем току Липовачког потока, близу његовог ушћа у Јелезовац. Оно је директни наставак расадника на северу.
 
== Становништво ==
Јајинци су биле одвојено насеље до [[1970е|1970их]], када су званично припојени ужој територији града. Константни раст становништва је заустављен током [[1990е|1990их]], али су након [[распад СФРЈ|распада Југославије]] уз велики прилив избеглица, Јајинци наставили да расту током почетка [[2000е|2000их]]. Становништво Јајинаца према званичним пописима (до 1971. као посебно насеље, од тада као месна заједница Београда):
 
* 1921. — 489
* 1931. — 922
* 1948. — 875
* 1953. — 1080
* 1961. — 2587
* 2002. — 6,986.
 
== Други светски рат ==
Бивши војни полигон поред Јајинаца нацисти су искористили као [[стрелиште у Јајинцима|место]] за погубљење скоро 80.000 људи у периоду од 1941. до 1944. Многи од њих су били заточеници, [[Савез комуниста Југославије|комунисти]] или јавне личности који су се противили немачкој окупацији, из логора Бањица. Велики меморијални парк са спомеником жртвама је отворен [[20. октобар|20. октобра]] [[1964]], на 20. годишњицу ослобођења Београда од стране [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].
 
{{reflist|2}}
 
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]]'', треће издање (1985); Просвета; ISBN 86-07-00001-2
* [[Јован Ђ. Марковић]] (1990): ''Енциклопедијски географски лексикон Југославије''; Свјетлост-Сарајево; ISBN 86-01-02651-6
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена