Дојење — разлика између измена

'''Дојење''' је процес у којем жена храни [[новорођенче]] или бебу [[млијеко]]м из својих [[Дојке|груди]]. Тек рођене бебе одмах у самом почетку имају [[рефлекс]] [[Сисање|сисања]] и [[Гутање|гутања]].

 

== Механизам настанка млијека ==

 

 

Већ прије саме [[Трудноћа|трудноће]] започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења [[Млијечне жлијезде|млијечних жлијезда]] што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. [[Мамиле]] односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина [[Млијеко|млијека]] се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто — богато [[Протеини|бјеланчевинама]]. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној [[Лактација|лактацији]] жена може „произвести“ дневно од око 800 -{ml}-, па до 1.000 -{ml}-, највише 1.200 -{ml}- млијека.

 

 

Међутим, унаточ томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.

[[Пролактин]] је [[полипептид]]ни [[хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који судјелује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног [[протеин]]а — [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 6.000 -{ng/ml}-. Изласком [[плацента|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[пород]]а. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.

 

 

 

Подражај за продукцију [[пролактин]]а је дојење. Дојењем се нервни подражаји преносе у [[хипоталамус]], гдје се смањује продукција [[допамин|допамина]], који има улогу кочења лучења пролактина. Концентрација пролактина постаје нормална три до четири мјесеца по [[пород]]у, али се дојењем одржава лактација јер дојење стимулира лучење и [[окситоцин]]а, [[хормон]]а који потиче контракцију [[Глатка мускулатура|глатких мишића]] у дојкама те тако помаже истискивању млијека при дојењу. Захваљујући овим механизмима, количина новоствореног млијека у дојкама је еквивалентан подојеном млијеку. Ако се дојка не празни, секреција [[Млијеко|млијека]] почиње опадати већ након 48 сати.

== Исхрана дојиље ==

 

 

== Важност дојења ==

(На енглеском) {{en}}

 

* [http://mammary.nih.gov/reviews/lactation/Neville001/ Human Milk Secretion: An Overview]

* [http://digital.library.unt.edu/govdocs/crs/search.tkl?q=breastfeeding&search_crit=title&search=Search&date1=Anytime&date2=Anytime&type=form Read Congressional Research Service (CRS) Reports regarding Breastfeeding and U.S. law]

[[es:Amamantar]]

[[fr:Allaitement]]

[[he:הנקה]]

[[lt:Žindymas]]

[[nl:Borstvoeding]]

[[no:Amming]]

[[pl:Karmienie piersią]]

[[pt:Aleitamento]]

[[ru:Грудное вскармливание]]

[[fi:Rintaruokinta]]

[[sv:Amning]]