Грађански рат у Камбоџи — разлика између измена

|време=1967–1975

|резултат=Пад Кмерске републике; стварање Демократске Кампучије.<br />Начињен Камбоџански геноцид

|јачина1=~250 000 ФАНК трупа

|јачина2=~100 000 (60 000) Црвених Кмера

== Позадина ==

 

 

Године 1966. склопљен је споразум између принца и Кинеза који омогућава присуство Народне армије Вијетнама (НАВ) и Фронта народног ослобођења (ФНО) у Камбоџи и кориштење логистичких база уз границу на истоку земље.<ref name="Lipsman and Doyle, p. 127">Lipsman and Doyle, p. 127.</ref> Такође је договорено да се дозволи кориштење луке Сихануквил комунистима који су достављали помоћ ФНО-у/НАВ-у у Вијатнаму.<ref>''Victory in Vietnam'', p. 465, fn. 24.</ref> Ипак, Комбоџа је на Женевској конференцији 1954. згарантовала неутралност.

Сиханук је био убјеђен да ће на крају Народна Република Кина а не Сједињене Државе имати контролу над [[Индокинеско полуострво|Индокинеским полустрвом]].<ref name="Lipsman and Doyle, p. 127"/>

 

 

11. септембра Камбоџа је одржала прве отворене изборе. Кроз манипулацију и узнемиравање (и Сихануково изненађење) конзервативци су освојили 75% мандата у Народној скупштини.<ref>Chandler, pp. 153&ndash;156.</ref><ref>Osborne, p. 187.</ref> Лон Нол је изабран за премијера, а његов замјеник, Сирик Матак, ултраконзервативни члан Сисоват огранка краљевског клана и дугогодишњи Сихануков непријатељ. Поред ових дешавања и сукоба интереса између политичке елите Пном Пена, социјалне тензије створиле су повољан амбијент за развој домаћих комунистичких побуна у руралним областима.<ref>Chandler, p.157.</ref>

 

== Збацивање Сиханука (1970) ==

 

Док је Сиханук био ван земље, у посјети Француској, антивијетнамски немири (полу-спонзорисани од стране владе) су одржани у [[Пном Пен]]у, за вријеме којих су амбасаде Сјеверног Вијетнама и Фронта Националног Ослобођења штрајковале.<ref>Shawcross, p. 118.</ref><ref>Deac, pp. 56&ndash;57.</ref> У одсуству принца, Лон Нол није учинио ништа да заустави ове активности.<ref>Lipsman and Doyle, p. 142.</ref> Дванаестог марта премијер је затворио луку Сихануквил за Сјеверни Вијетнам и издао им немогући ултиматум. Све сјеверновијетнамске/ФНО снаге да се повуку из Камбоџе у року од 72 сата (до 15. марта) или ће се суочити са војном акцијом.<ref>Sutsakhan, p. 42.</ref>

Већина средње класе и образованих [[Кмери|Кмера]] је постала уморна од принца и поздравила је промјену власти.<ref>Shawcross, p. 126.</ref> Придружили су се војсци, за коју је повратак на америчку војну и финансијску помоћ био разлог за славље.<ref name="ld144">Lipsman and Doyle, p. 144.</ref> Неколико дана након његовог свргавања, Сиханук, сада у Пекингу, апелује људима да се одупру узурпатору.<ref name="Isaacs, Hardy and Brown, p. 90"/> Демонстрације и немири су се догодили (углавном у областима под контролом НАВ/ФНО) али је влада опстала.<ref>Deac, p. 69.</ref> У једном инциденту у Кампонг Чаму 29. марта у разјареној гужви је погинуо брат Лона Нола, Лон Нил, који је поцијепао своју [[Јетра|јетру]], скувао је и појео.<ref name="ld144"/> Процјењује се да је тада 40 000 сељака почело да маршира на пријестоницу тражећи да се Сиханук врати. Они су растјерани, уз много жртава, од контигента оружаних снага.

 

 

Већина становништва, и урбано и рурално, свој бијес и фрустрације су искаљивали над вијетнамским становништвом земље. Лон Нол је позвао 10 000 добровољаца да повећају бројност лоше опремљене армије Камбоџе, која има 30 000 војника, али је успио да претрпа војску са преко 70 000 регрута.<ref>Deac, p. 71.</ref> Шириле су се гласине да би НАВ могао да организује офанзиву чији би циљ био Пном Пен. Параноја се повећавала и то је покренуло насилне акције против 400 000 етничких Вијетнамаца у Камбоџи.<ref name="ld144"/>

Јужни Вијетнам, Сјеверни Вијетнам и Фронт Народног Ослобођења (ФНО) оштро су осудили ове грозне акције.<ref>Lipsman and Doyle, p. 145.</ref> Лон Нол је у свом извињењу [[Сајгон]]у (тада главном граду Јужног Вијетнама) рекао „да је било тешко разликовати Вијетнамске грађане који су били [[Виет Конг]] и оних који то нису. Дакле, сасвим је нормално да је реакцију камбоџанских војника, који се осјећају изданим, тешко контролисати“.<ref>Lipsman and Doyle, p. 146.</ref>

 

 

Из [[Пекинг]]а, Сиханук је изјавио да је влада у Пном Пену реформисална, и да је његова намјера да се створи Фронт националног уједињења Кампучије (фран. Front Uni National du Kampuchea или FUNK). Касније је рекао: „Ја нисам бирао да ли ћемо бити са Американцима или комунистима, јер сам сматрао да су то двије опасности, америчког империјализма и азијског комунизма. Лон Нол је био дужан да изабере између њих“.<ref name="ld144"/>

Принц је тада био у савезу са Црвеним Кмерима, Сјеверним Вијетнамом, Патет Лао (комунистички покрет у Лаосу) и Фронтом за национално ослобођење Јужног Вијетнама. Петог маја успостављени су ФУНК и Краљевска влаа националног уједињења Кампучије (ГРУНК - Gouvernement Royal d'Union Nationale du Kampuchea). Сиханук је преузео дужност шефа државе, именовао Пена Нута, једног од његових најоданијих сљедбеника, за премијера.<ref name="ld144"/>

 

 

 

Откада су Црвени Кмери покренули сувосезонску офанзиву за заузимање опкољеног клавног града 1. јануара 1975. године, Република је била у хаосу. Економија је пропала, транспортна мрежа сведена на ваздух и воду, жетве пиринача смањене за четвртину, а залихе слатховодних риба (главни извор бјеланчевина) су драстично опале. Цијене хране су повећане за 20 пута од предратног нивоа, а незапосленост се више није ни мјерила.<ref>Lipsman and Weiss, p. 119.</ref>

Пном Пен, који је прије рата имао 600 000 становника био је преплављен избјеглицама, тако да је тих дана имао око 2 милиона. Ови беспомоћни и очајни цивили нису имали посао, храну, склониште и медицинску његу. Њихово стање (и стање власти) се погоршало када су Црвени Кмери постепено стицали контролу над обалама ријеке Меконг. Њихове мине и пуцњава са обале стално смањују ријечне конвоје који доносе залихе хране, горива и муниције из Јужног Вијетнама, и полако изгладњују град (90 % републичких залиха су доношене конвојем). Након што је ријека ефикасно блокирана почетком фебруара, САД су почели доносити залихе ваздушним путем. То је постало све више ризично, јер су комунистичке ракете и артиљеријска ватра стално гађали град и аеродроме.

 

 

== Види још ==

 

== Референце ==