Црвена буржоазија — разлика између измена

'''Црвена буржоазија ''' је појам којим се означава новонастала владајућа класа, слој повлаштених у [[ФНРЈ]] и [[СФРЈ|СФР Југославији]] који су критички названи „црвени буржуји“. Односи се на руководство [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]], касније [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].<ref name="Тако је то било 2">''Тако је то било 2'' (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) {{ср}}</ref> Југословенско социјалистичко друштво је према циљевима зацртаним од стране [[КПЈ]] тежило нестанку класа и општој једнакости свих, тако да је појава привилегованих и нејаднакости у друштву изазвала кулминацију незадовољства представљену у [[Студентске демонстрације 1968. у Југославији|Студентским демонстрацијама]] 1968. Студенти су током демонстрација 1968. истакли плакате: „Доле црвена буржоазија“, „Доле кнежеви социјализма“, „Лопови са црвеним књижицама!“, „Феудалци у дедињским вилама и мерцедесима!“, „Ми смо синови радног народа“, „Доста је корупције“, „Против све већег богаћења појединаца на рачун радничке класе – против акционарског социјализма – против незапослености која тера наше раднике у капиталистичке земље на рад“, „Свима једнаке услове за школовање“ и друге.<ref name="Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас">''Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас'', Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) {{ср}}</ref><ref name="Тако је то било 2"></ref><ref name="Лопов земљу притиско">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Lopov-zemlju-pritisko.sr.html |title=Лопов земљу притиско |author= |authorlink= |coauthors= |date=13. 6. 2009. |format= |work= |publisher=Политика |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=7. 3. 2012. }}</ref>

Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио [[Милован Ђилас]] 1953. и 1954. у часопису [[Нова мисао]] и новинама [[Борба (новине) |Борба]], у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе">''Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе'' 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) {{ср}}</ref> Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> Његов чланак „Анатомија једног морала“ (Нова мисао јануар 1954) директно се бави питањима „партијске елите“, након чијег објављивања је Нова мисао забрањена и угашена.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> У „Анaтомији једног морала“ Ћилас директно критикује нову елиту:

Због Ђиласових текстова руководство СКЈ је сазвало Трећи ванредни пленум СК СКЈ 16. и 17. јануара 1954. на коме је на основу реферата које су изнијели [[Јосип Броз]] и [[Едвард Кардељ]] одлучено да су Ђиласови ставови противни програму [[СКЈ]] те да се он искључује из Централног комитета, уклања са свих дужности у СКЈ и кажњава посљедњом опоменом.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> Након искључења, Ђилас је писао књиге и давао изјаве за штампу, што је довело до првог суђења у јануару 1955, након чега је био у затвору (1956-1961, 1962-1966)<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref><ref name="Час анатомије">''Час анатомије'', Вељко Станић, Политика, 5. 7. 2010. {{ср}}</ref> У овом периоду је написао више књига, а између осталог и дјело „Нова класа“.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref><ref name="Час анатомије"></ref>

У свом дјелу „Нова класа“ Ђилас директно критикује партијску бирократију и њене владарске привилегије, а саме партијске руководиоце назива новом повлаштеном владајућом класом.<ref name="Час анатомије"></ref> Ђилас је „Нову класу“ написао након првог суђења у јануару 1955, а због ње му је касније поново суђено.<ref name="Час анатомије"></ref><ref name="Критика комунистичког система">''Критика комунистичког система'', Вељко Станић, Политика, 6. 7. 2010. {{ср}}</ref>

* {{cite book |first=Milovan |last=Đilas |authorlink=Milovan Đilas |year=1983, 1957 |title=The New Class: An Analysis of the Communist System |edition=paperback |publisher=Harcourt Brace Jovanovich |location=San Diego |isbn=0-15-665489-X}}