Летонска православна црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
| Црква 2 = -{Latvijas Pareizticīgā Baznīca}-
| Грб =
| Слика главног храма = [[СликаДатотека:Daugavpils Ss Boris and Gleb Orthodox Cathedral (1).jpg|250п]]
| Опис =
| Оснивач =
Ред 10:
| Киријархална црква = [[Руска православна црква]]
| Канонско признање 1 =
| Аутономија = призната [[21. јун]]а [[1921]]. <br /> потврђена [[1990]].
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Предстојатељ = митрополит ришки и све Летоније [[Александар Кудрјашов|Александар]]
Ред 41:
У вези са распадом [[Руска Империја|Руске Империје]] и прелазом архиепископа Јована (Смирнова) на Рјазањску катедру, Ришка епархија је била четири године без [[Архијереј|епархијског архијереја]]. Летонске власти нису дозволиле долазак у Летонију ни митрополиту Серафиму (Чичагову), нити архиепископу Генадију (Туберозову), које је [[патријарх Тихон]] предлагао за назначење у Ришку епархију. У периоду [[1918]]—[[1919]], Ришком епархијом је привремено управљао викарни епископ ревељски Платон (Куљбуш). Након њега, како се предлагало да се на Ришку катедру доведе архиепископ Јован (Помер) из Пензенске епархије, [[Летонци|Летонац]] по националности, питање о руководству Ришке епархије је било рјешавано с летонским властима.
 
Након компромиса с летонском владом, архиепископ Јован (Помер) је тражио од патријарха Тихона да да његовој епархији самосталност у пословима унутрашње управе. Дана [[21. јун]]а [[1921]], патријарх московски Тихон, Свети синод и Високи црквени савјет су признали унутрашњу самосталност Летонској православној цркви. Године [[1925]], архиепископ Јован (Помер) је био изабран у републикански Сејм, гдје је заговарао равноправност Летонске православне цркве са другим религијским заједницама Летоније. Године [[1926]], поново је почела са радом Ришка духовна семинарија. У ноћи са [[11. октобар|11.]] на [[12. октобар]] [[1934]], архиепископ Јован је био жив спаљен у својој приградској викендици. Истрага о убиству архиепископа Јована није дала резултата; за убиство су се сумњичиле специјалне службе Летоније, као и агенти из [[СССРСавез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].
 
Ускоро послије погибије архиепископа ришког Јована (Помера), руководство Летонске православне цркве је [[1936]]. године донијело одлуку о преласку под јурисдикцију [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], против чега се побунио дио свештенства и већина мирјана. Прелазак није био признат од стране [[Руска православна црква|Московске патријаршије]] и других [[Православна црква|православних]] [[Помјесна црква|помјесних цркава]]. Дана [[29. март]]а [[1936]], митрополит фијатирски Герман је предводио хиротонију бившег гарнизонског свештеника из [[Даугавпилс]]а Августина (Петерсона), назначујући га за митрополита ришког и све Летоније. Године [[1938]], отворена је нова епархија — Даугавпилска. Зарад ње, хиротонисан је архимандрит Александар (Витољ).