Математички принципи природне филозофије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bas-Celik је преместио страницу Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica на Математички принципи природне филозофије преко преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
| назив_оригинала = ({{јез-лат|Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica}})
| превод =
| слика = [[СликаДатотека:Prinicipia-title.png|250п|]]
| опис_слике = Насловна страна првог издања дела ''-{Principia}-'', из 1687.
| аутор = [[Исак Њутн]]
Ред 32:
[[Француска|Француски]] математички физичар [[Алексис Клеро]] 1747. године изјавио: „Чувена књига о ''математичким принципима природне филозофије'' је означила епоху велике револуције у физици. Метод који је користио њен блистави аутор сер Њутн ... обасјао је светлом математике науку која је све до тад лежала у тами претпоставки и хипотеза.“<ref>-{Alexis Clairaut, "Du systeme du monde, dans les principes de la gravitation universelle",}- у -{"Histoires (& Memoires) de l'Academie Royale des Sciences" for 1745 (published 1749), at p.329 (according to a note on p.329, Clairaut's paper was read at a session of November 1747).}-</ref> Једна новија анализа је показала да иако прихватање Њутнових теорија није било тренутно, до краја века након објављивања 1687, „нико није могао да порекне“ (да је из '-{Principia}-') „проистекла наука која је, бар у одређеним погледима, за далеко превазишла све шта је постојало раније и да је јединствена као ултимативни егземплар науке уопште.“<ref>-{G E Smith, [http://plato.stanford.edu/archives/win2008/entries/newton-principia/ "Newton's Philosophiae Naturalis Principia Mathematica"], The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2008 Edition), E N Zalta (ed.).}-</ref>
 
У формулисању својих физичких теорија, Њутн је развио и користио математичке методе које данас спадају у област [[математичка анализа|математичке анализе]]. Међутим, речник математичке анализе какав је данас познат у великој мери није био присутан у делу ''-{Principia}-''; Њутн је многе своје доказе дао у [[геометрија|геометријском]] облику инфинитезималне анализе, базиране на лимесима малих геометријских величина.<ref name="geomcalc">Садржај инфинитезималне математичке анализе у делу '-{Principia}-' је признат и за Њутновог живота и касније, између осталих од стране [[Гијом де Лопитал|маркиза де Лопитала]], који у предговору свог дела „Analyse des infiniment petits“ (Инфинитезимална анализа) из 1696. у преводу каже о 'Principia' да је 'готово цела о математичкој анализи' ('-{lequel est presque tout de ce calcul}-'). Види још -{D T Whiteside (1970), "The mathematical principles underlying Newton's ''Principia Mathematica''", Journal for the History of Astronomy, vol.1 (1970), 116-138,}- посебно на стр.120.</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
Линија 39 ⟶ 42:
* [[Елементи Њутнове филозофије]]
* [[Атомизам]]
 
== Извори ==
{{извори}}
 
== Даља литература ==
Ред 52:
* -{François De Gandt, ''Force and geometry in Newton’s Principia'' trans. Curtis Wilson (Princeton, NJ: Princeton University Press, c1995).}-
* -{John Herivel, ''The background to Newton’s Principia; a study of Newton’s dynamical researches in the years 1664-84'' (Oxford, Clarendon Press, 1965).}-
* -{Brian Ellis, "The Origin and Nature of Newton's Laws of Motion"}- у -{''Beyond the Edge of Certainty'', ed. R. G. Colodny. (Pittsburgh: University Pittsburgh Press, 1965), 29-68.}-
* -{E.A. Burtt, ''Metaphysical Foundations of Modern Science'' (Garden City, NY: Doubleday and Company, 1954).}-