Матеј Нинослав — разлика између измена

'''Матеј Нинослав''', син Радивоја, био је [[Краљевина Босна|босански]] [[бан]] (1232-1250).

 

 

Раздобље од почетка [[13. век]]а па до доласка на власт бана Матеја Нинослава [[1232]]. године у Босни је обиљежено јачањем и ширењем [[Црква босанска|Цркве босанске]] и њеног учења, те наглим порастом моћи и утицаја босанске властеле. Притисци [[папа|папске]] курије на Босну, у циљу покрштавања, не губе на свом интензитету још од [[Билинопољска изјава|Сабора на Билину пољу]] гдје је папа тражио да се [[Кулин|Кулин бан]] одрекне свог учења или у противном да се суочи са [[крсташки ратови|крсташким ратом]] против Босне.

Међутим, након извјештаја из Босне да је и сам бан Матеј Нинослав поновно пришао јеретицима и да је јеретички покрет захватио и суседне земље, посебно [[Славонија|Славонију]], папа је обновио захтјев да се против Босне поведе крсташки рат. Папском бискупу Ивану Тевтонцу наложено је да у Босни проповиједа „свети рат“ против босанских и славонских јеретика. Цијела крсташка војна повјерена је херцегу Коломану, који је добио посебна овлашћења. Бан Матеј Нинослав, суочен са нападом на Босну и могућим истребљењем Срба, није оклијевао да се, без обзира на вјерска питања стави на чело отпора против Рима и Угарске. Крсташки свети рат против Босне и њиховог вјерског учења почео је [[1235]]. и са прекидима трајао три године. Коломанова војска успјела је уз много проливене крви проћи кроз Босну и [[Захумље|Хум]]. Када се [[1237]]. и [[1238]]. са пленом повукла из Босне, ствари су у Босни опет кренуле својим уобичајеним током. Циљ истребљења јереси у Босни ипак није успео.

 

* [[Историја Босне и Херцеговине]]

 

* [http://members.tripod.com/cafehome/cirilica.htm#Ninoslav Срби и Власи у повељи бана М. Нинсолава]