Неродимка — разлика између измена

Неродимка настаје на месту званом ''Састав река'', спајањем [[Мала река|Мале]] и [[Велика река|Велике]] (Големе) реке, које извиру испод јужних падина [[Неродимска планина|Неродимске планине]] на надморској висини од 600 м. Дужина реке је 29 км, површина слива 209 m², а просечни проток 0,9 m³ у секунди. Неродимка је слаб водени ток, али је због бифуркације постала позната у свету.

 

 

Леви крак, након само 1,2 км од бране, долази до места званог ''Теразија'' где се и сам некада рачвао у два дела. Према северу се одвајао леви ''црноморски крак'' одводећи воду Неродимке у [[Сврчинско језеро]], које се простирало северно од града, између села [[Сазлија (Урошевац)|Сазлије]] и [[Рабовце (Урошевац)|Рабовца]], па је познато и под називом [[Сазлијско језеро]] али и [[Рабовачко блато]]. Није познато када је настало але је опстајало захваљујући непропустљивом земљишту, атмосферским падавинама и сталним дотицањем воде како из Неродимке тако и из [[Сливовка|Сливовке]] и [[Сазлијска река|Сазлијске реке]]. Некада је из језера ка северу отицала река [[Ситница]] и идући равном [[Косовска котлина|Косовском котлином]] прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. У језеру је у то време постојало острво (има доказа да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација [[Сврчин]]а, једног од [[дворац]]а [[Немањић]]а у коме је Цар [[Душан Силни|Душан]] крунисан за краља 8. септембра 1331. Језеро је као водена препрека пружало заштиту дворцу од нежељених гостију, а његово постојање и значај потврђује чињеница да је било уцртано и на мапама путописаца из тог периода.<ref>Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.</ref>. Међутим, одласком Немањића из ових крајева, њихови дворци и летњиковци бивају напуштени, а језеро препуштено дејству природних сила почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочвару. Иако одвојена од матичног тока Неродимка наставља да прихвата воду дојучерашњих притока језера и да дренира остатке језерске воде оформивши корито на његовом некадашњем дну. Језеро постепено нестаје, а овај крак Неродимке продужава свој ток до села Рабовца где се улива у Ситницу. Ситница се код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] уливала у [[Ибар]], а преко [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Дунав|Дунава]] одлазила све до [[Црно Море|Црног Мора]], чинећи тако Неродимку делом Црноморског слива.

 

Десни, ''егејски крак'', и данас тече од Теразије према граду, а након 800 метара, код првих градских кућа, скоро под углом од 90° нагло скреће ка југу улазећи у сам град. До недавно овај крак Неродимке је жуборио између кућа и дворишта да би осамдесетих година 20-ог века, интервенцијом градских власти, његов ток био пресељен под земљу - у бетонске цеви. Након подземног тока у дужини од 1.800 метара овај крак Неродимке поново излази на светлост дана и после једног километра површинског тока улива се - у ''Стару Реку'', односно у онај (десни) крак Неродимке који се одвојио код бране на ''Балићком Пландишту''. Од тог места заједно настављају пут ка Лепенцу и Егејском мору. Ово рачвање и поновно спајање није необично код река, али је веома интересантно да се не помиње год географа који су проучавали Неродимку и њен релативно кратак ток.

 

 

== Види још ==

 

[[Категорија:Реке Србије]]

[[nn:Nerodimkaelva]]

[[sq:Nerodimja]]