Обзнана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
|||
Ред 36:
Зарад остварења својих циљева, југословенски комунисти су покушавали „да шире своју отровну пропаганду међу војском и жандармеријом, како би као у Русији срушили поред осталих и те стубове реда, а завели место њих тзв. Црвену војску и црвену гарду, које продужују и данас, кад се цео свет смирује, ратове грађанске и међународне“. Комунистима у Краљевини СХС придружило се много њених „јавних и тајних непријатеља“. Они, пошто су „побеђени у рату, гледају да се после рата освете овој земљи, замећући у њој нереде... Једни се, иако ратни богаташи, уписују у комунистичку странку, други дају новац за новине који пишу неистине и драже народ на незадовољство, трећи одржавају везе с иностранством, и новчаним фондовима из иностранства набављају бомбе, експлозиве и оружје, четврти свим и свачим спречавају сваки рад у земљи и на рђав глас без доказа износе све јавне раденике и сав њихов рад... Неколико стотина људи плаћених из тајних фондова иду из места у место, са збора на збор, из воза у воз, из кафане у кафану, ништа друго нерадећи но мутећи јавни мир и убијајући код грађана поверење у државу и њену будућност.“
Када би се остварила комунистичке замисли, Краљевину СХС задесила би несрећа каква је задесила [[Русија|Русију]]: грађански и међународни рат, пљачке „хране и стоке по селима, а другог имања по вароши“. Али, напомињао је творац Обзнане, „болести бољшевика која се зове комунизам, оборила је само [[Русија|Русију]]. За неколико недеља савладала је била [[Мађарска|Мађарску]], али је тамо прошла остављајући пустош и погибију баш оних који су хтели диктатуру. Иначе, [[
== Спољашње везе ==
| |||